Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 09.Sep.2009, 13:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ne daju bankari lako svoje bonuse

FRANKFURT - Svetska bankarska elita, okupljena na dvodnevnom skupu u Frankfurtu koji se nastavlja danas, odlučno brani praksu dodeljivanja bonusa, kao odgovor na zahteve za pooštravanje propisa u bankarskom sektoru.

"Mi smo protiv apsolutnog ograničavanja nivoa kompenzacija", izjavio je kopredsednik kompanije "Morgan Stenli" Valid Čamah, na godišnjoj konferenciji "Banke u tranziciji".

Izvršni direktor Dojče banke Jozef Akerman je ukazao >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << da banke ne mogu sprečiti da im njihovi vodeći stručnjaci "iskliznu kroz prste tako što će čvrsto stegnuti pesnicu", preneo je Rojters.

"Rat za talente je u punom zamahu", rekao je Akerman.

Osećaj ugroženosti

Ovaj skup u nemačkom finansijskom centru Frankfurtu održava se uoči godišnjice kolapsa američke investicione banke "Leman braders", koja je 15. septembra 2008. zatražila zaštitu od bankrotstva nakon što su je masovno napustili zaposleni i najveći deo klijenata. To je izazvalo pravu paniku među investitorima jer se pokazalo da čak ni vodeće institucije nisu bile dovoljno velike da ne bi mogle propasti.

Banke se osećaju ugroženima jer regulatori, centralne banke i vlade zemalja preduzimaju mere u nastojanju da osiguraju da do sada bezbrižne banke, koje nisu sputavane nikakvim ograničenjima, ne postanu ponovo uzročnici krize u ekonomiji.

Guverneri centralnih banaka su ovog vikenda predložili novu okvirnu regulativu kojom bi banke bile primorane da više profita stave u rezerve za slučaj da ponovo dođu teška vremena.

Pojedini ministri finansija Grupe 20 najrazvijenijih zemalja i privreda u ubrzanom usponu (G20) takođe žele da nađu načine za ograničavanje bonusa.

Oni su se na proteklom sastanku G20 u subotu u Londonu dogovorili o stvaranju globalnog tela koje bi imalo zadatak da uvede čvršću kontrolu zarada i plaćanja u finansijskim institucijama, kako bi se onemogućila praksa koja je, prema mišljenju mnogih eksperata, dosta doprinela izbijanju globalne kreditne krize.

Zašto zagarantovano?

Lideri Francuske, Nemačke i Velike Britanije, Nikola Sarkozi, Angela Merkel i Gordon Braun, su uoči tog sastanka uputili zajedničko pismo u kojem su se založili za stroža pravila u funkcionisanju bankarskog sektora i posebno za novu politiku u dodeljivanju bonusa istaknutim rukovodiocima banka i drugih kompanija.

"Bonusi ne bi trebalo da su zagarantovani, već ih treba zaraditi. Ono što je neophodno jeste niz strogih, razumnih i praktičnih pravila koja bi štitila interese potrošača, akcionara i ekonomije u širem smislu", naveli su oni u poruci.

Braun, Sarkozi i Merkelova takođe su naglasili da su "građani duboko šokirani oživljavanjem prakse koja nije ni za kakvu pohvalu i sve to uprkos činjenici da je novac poreskih obveznika iskorišćen za oporavljanje finansijskog sektora, u trenutku kada je svetska kriza dostigla vrhunac".

Čamah: Nastavićemo po starom

Mada se regulatori i političari uglavnom slažu da je visokorizično ponašanje izuzetno dobro plaćenih bankara bilo jedan od glavnih uzročnika sadašnje finansijske krize, oni muku muče da se usaglase oko toga na koji način regulisati ili ograničiti bonuse.

"Superstarovi će dobijati superstarske bonuse. To se neće promeniti", ukazao je jedan londonski bankar, osvrćući se na višemilionske garantovane bonuse kojima banke i dalje obasipaju vodeće menadžere kako bi ih zadržale ili da bi ih preotele od rivala.

Vodeći bankari su se u Frankfurtu založili za oprezan i razborit pristup regulisanju tog problema. Upitan da li oseća pritisak za izmenu poslovnog modela svoje banke, kopredsednik "Morgan Stenlija" Čamah je rekao: "Ne baš... Nastavićemo da radimo ono što smo dobro radili".

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

EMportal: Bankari brane pravo na bonuse