Izvor: B92, 15.Dec.2009, 11:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Namirnice najjeftinije u regionu
Beograd -- Korpa sa osnovnim životnim namirnicima najjeftinija je u Beogradu, a najskuplja u Ljubljani. Međutim, prosečna zarada u Srbiji je 334 €, a u Sloveniji 930 €.
Pregled cena u hipermarketima u zemljama regiona pokazuje da se one razlikuju u proseku oko 25 odsto, dok je korpa sa osnovnim životnim namirnicama domaće proizvodnje najjeftinija u Beogradu. Hrana je najskuplja u Ljubljani i Zagrebu, dok su nam po cenama najbliži Budimpešta i Sarajevo.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
I dok je beli hleb na rafovima naših maloprodaja najjeftiniji, košta od 30 do 40 dinara, u Podgorici je, primera radi, dvostruko skuplji. Hrvatski potrošači za „običnu” veknu izdvajaju gotovo šest kuna, odnosno oko 80 dinara, a slično je i sa drugim namirnicama.
U centrali „Merkatora” u Ljubljani objašnjavaju da njihovi kupci mesečno za hranu izdvajaju od 350 do 400 evra. Razlog tome je što kilogram brašna plaćaju 1,1 evro, što prevedeno na našu valutu iznosi više od 105 dinara, a limenku „laškog” piva oko 95 dinara.
Slično je i u Zagrebu. U hipermarketima najvećeg hrvatskog trgovinskog lanca „Konzum”, kilogram jabuka skuplji je četiri puta nego u Beogradu, a za litar zejtina hrvatski potrošači izdvajaju i do 50 dinara više.
Prema tvrdnjama čelnika supermarketa u regionu, potrošači su uglavnom okrenuti domaćim proizvodima. To je i rezultat trenda koji je prisutan poslednjih godina da gotovo svi marketi na različite načine podstiču kupce da pazare domaću robu.
„U našim prodavnicama je 70 odsto domaćih proizvoda i kupci se uglavnom opredeljuju za robu sa ovih prostora", kaže direktor Maksija za Srbiju Rajko Mandić.
Slično je i u hipermarketima u Sloveniji, dok je u malim prodavnicama Merkatora, na primer, učešće domaće robe i do 80 odsto.
"Slovenački kupac radije se opredeljuje za domaću robu i presudan u odluci je kvalitet. Cena je nekada bila manje važna, ali se sada gleda i na nju. Mislim da se naši potrošači prilagođavaju uslovima krize", rekla je pomoćnica direktora Merkatora Barbara Pastor Baša.
Korpa sastavljena od robe prvenstveno domaće proizvodnje, kupljena u „Tempo" hipermarketu u Beogradu, najjeftinija je u regionu, i za nju bi trebalo izdvojiti 15,8 evra, pokazalo je istraživanje udruženja „Moja Srbija". Za korpu, koja obuhvata 20 prvenstveno domaćih namirnica, najskuplje plaćaju građani Slovenije, čak 29,2 evra. Hrvati za istu količinu robe izdvajaju 26,9 evra, dok približno isto novca plaćaju stanovnici Bosne i Hercegovine i Crne Gore, dvadesetak evra.
U odnosu na Srbiju, u Sloveniji je skuplje brašno, krompir, ulje, pirinač, ali su voda, sok i čokolada jeftiniji. Najmanje para u odnosu na ostale zemlje, izdvajamo za pivo, hleb, makarone i ulje. Ono što je donekle iznenađujuće jeste da su troškovi te „skraćene" potrošačke korpe u Hrvatskoj veći nego u Sloveniji. Sir, voda i pivo skuplji su u hrvatskom Konzumu nego u slovenačkom Merkatoru. Naše zapadne komšije su ove godine imale pad potrošnje prehrambenih proizvoda od pet odsto, ali se poslednjih meseci, kaže direktor logistike lanca Konzum Ivan Gadže, oseća blagi porast.
Potrošačka korpa vs. prosečna plata
Iako se može učiniti da je prosečnom srpskom kupcu najlakše da napuni potrošačku korpu, to nije tačno. Takvo poređenje cena ne daje potpunu sliku o tržištima zemalja regiona. Kako bi se uvidelo koliko realno vredi potrošačka korpa, cene bi valjalo „ukrstiti” sa prosečnom zaradom.
U Srbiji ona iznosi 334 evra, a u Hrvatskoj 750. Prosečan Slovenac mesečno zaradi 930 evra, dok se za one koji imaju platu 600 evra smatra da žive na granici siromaštva.
Sarajlije su nam najbliže po visini prosečne plate, jer mesečno u proseku zarade oko 390 evra, pa su i cene slične.
