Izvor: Politika, 08.Maj.2009, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Najveći trgovinski lanci – najveći dužnici

Nezadovoljni proizvođači ne žele da upiru prstom u trgovce niti da u javnost iznose podatke o potraživanjima i dugovanjima

Trgovački rafovi pune se pojedinim artiklima u proseku četiri puta mesečno. Za 180 dana, koliko dobavljači u ovom trenutku čekaju novac, trgovci zaradu obrnu više od 20 puta. Ovim svežim, beskamatnim sredstvima pojedini maloprodavci pokrivaju druge dugove ili ga koriste za investicije, a proizvođači propadaju nemoćni da iskamče svoj novac i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << plate svoje već nagomilane račune.

Ovako proizvođači ocenjuju trenutno stanje na tržištu i potvrđuju da je potpuno neizvesno kada će i kako izaći iz nelikvidnosti i kako će nastaviti da proizvode. Iako nezadovoljni, mnogi sa kojima smo juče kontaktirali ne žele da upiru prstom u najveće dužnike, niti da otkrivaju iznose dugovanja i potraživanja. Da li je reč o prećutnom dogovoru ili ne, tek malo je onih koji su spremni da podele ove podatke sa javnošću.

Potraživanja kompanije „Nektar” iznose milijardu dinara, polovina je dospelih.

– „Nektar” u ovom trenutku nema dugovanja van rokova. Potraživanja su problem, jer je za naplatu dospelo više od 500 miliona dinara, a novca nema. Oko 20 odsto nam duguje najveći kupac – „Delta Maksi”, dok su najredovnije platiše „Merkator-S”, „Metro” i „Dis” – kaže Bojan Radun, direktor „Nektara”.

On napominje da su pregovori sa trgovcima o vraćanju dugova stalni i da nema razloga da im ne veruje.

– Činjenica je da trgovcima nisu refinansirani neki krediti i da su novac nadoknadili sredstvima dobavljača. To nije korektno, ali je najjeftinije – objašnjava Radun.

Na pitanje da li se u pregovorima pominje mogućnost kompenzacija, on kaže u njihovom slučaju ne, jer su sirovine koje koriste u proizvodnji specifične.

U „Dunav hrana grupi” su nam potvrdili da imaju i dugovanja i potraživanja i da je prisutan problem nelikvidnosti, ali da oni ne žele da iznose podatke sa konkretnim brojkama.

Trgovci sa druge strane različito komentarišu okolnosti u lancu od proizvodnje do krajnjeg kupca. Dragan Filipović, direktor „Delta Maksi grupe”, kaže da su, u zavisnosti od robne grupe, rokovi plaćanja dobavljačima od 30 do 120 dana.

– Roba koja ima brz obrt, kao što su hleb, mleko, novine ili cigarete plaća se u kraćim vremenskim intervalima, a roba sa sporijim obrtom, koja se duže zadržava na policama maloprodajnih objekata, nešto kasnije. Rokovi plaćanja koji su dogovoreni sa dobavljačima na snazi su poslednjih 10 godina i čak su sada kraći nego što je to bio slučaj ranije. Treba istaći da „Delta Maksi” većinu robe prodaje svojim kupcima na odloženo plaćanje i do 90 dana, tako da se ti rokovi poklapaju sa rokovima plaćanja ka dobavljačima – kaže Filipović.

On naglašava da je na tržištu velika nelikvidnost i veći je pritisak za plaćanje na sisteme kao što je „Delta Maksi”, jer je u pitanju jak i stabilan finansijski sistem koji uliva sigurnost i u saradnji sa svojim dobavljačima.

– Ako i dođe do kašnjenja, to dobija drugu konotaciju jer mnogi drugi sistemi danas ne samo da ne plaćaju redovno svoje obaveze, nego i propadaju, a samim tim obaveza postaje gubitak. Osim toga, „Delta Maksi” kod svojih dobavljača učestvuje sa 20 odsto njihove ukupne prodaje, a taj podatak jasno ukazuje da ne može biti reči o bilo kakvom ugrožavanju njihovog poslovanja – zaključuje on..

Sastavni deo zvaničnog ugovora sa dobavljačima koji je na snazi poslednjih godina, prema njegovim rečima, ima tačku u kojoj je moguće izvršiti i kompenzaciju za nastali dug, ali samo ako su oba partnera saglasna. U dogovoru sa dobavljačima može im tako obezbediti pre svega određene sirovine u zamenu za obavezu plaćanja, po ceni i kvalitetu koji je prihvatljiv.

– Taj iznos do sada nije prelazio 15 odsto ukupnih obaveza i nastavićemo da ga sprovodimo – kaže on.

U sistemu „Merkator-S” kažu da bi bilo korektno da država jasno kaže koji trgovci duguju, jer nisu svi dužnici .

– Mi nemamo dospelog a neizmirenog duga. Valute su od sedam do 120 dana i ti rokovi se ne probijaju. „Merkator-S” izmiruje svoje obaveze na vreme. Mi imamo dužnike u veleprodajama, ali je i to u prihvatljivim okvirima – kaže Stanka Čurović, direktor „Merkatora-S”.

Hrvatska „Idea", kako nam je rečeno, ne iznosi podatke o dugovanjima i potraživanjima u javnost, pa to nisu učinili ni ovog puta.

Na pitanje o mogućim rešenjima problema sektora za koji je nadležan, Slobodan Milosavljević, ministar trgovine i usluga, juče je novinaru „Politike”odgovorio – pisano i posredstvom PR službenika. U odgovoru se kaže da će Ministarstvo novim zakonom o trgovini „ograničiti rok za izmirenje obaveza prema dobavljačima”. A nacrt zakona će početkom juna na javnu raspravu, pa bismo u najboljem slučaju njegovo usvajanje mogli da očekujemo na jesen.

Ministar je objasnio da je „problem nelikvidnosti jedan od najizraženijih problema sa kojima se suočava naša privreda i da su tri najjača generatora nelikvidnosti država sa svojim dugom privredi, javna preduzeća – dug privredi, ali i

dug privrede i građana javnim preduzećima i dug trgovaca dobavljačima. Dodao je i „da su međusobni odnosi privrednih subjekata dobrovoljni, interesni i regulisani konkretnim ugovorima”.

– Smatram da država treba da se uključi u rešavanje problema nelikvidnosti, prvo promptno plaćajući svoje obaveze, a zatim i doprinoseći svojim merama da se ukupan lanac nelikvidnosti smanji – napisao je ministar Milosavljević.

J. Antelj - V. Jeličić

------------------------------------------------

Soft krediti

Toplica Spasojević, predsednika ITM grupe, smatra da bi multilateralna kompenzacija, od koje se odustalo i koju su privrednici predlagali, koliko-toliko ublažila problem. Pod uslovom da prijavljivanje dugovanja i potraživanja bude obavezno i za državu, kao najvećeg dužnika – i za budžet i za javna preduzeća.

– Ako nema kompenzacije, država mora da nađe način da izmiri svoje dugove – zaduživanjem u inostranstvu ili zemlji, što bi očistilo bilanse, ali i pokrenulo lanac plaćanja.

Sa kompenzacijama ili bez njih, ma koliko ne bio zagovornik državnog intervencionizma, mišljenja je da prostora za intervenciju države ima. Prvo, „ne bi škodilo da nadležni – ministarstva ekonomije, finansija, trgovine – sednu za sto sa trgovcima i dobavljačima i vide šta se može uraditi.

Jer, u ovom trenutku nisu dovoljne opšte mere za ublažavanje nelikvidnosti. Država mora da počne da se bavi i pojedinačnim sektorima, možda čak i konkretnim preduzećima. Ona bi mogla da pomogne posredovanjem u rešavanju problema između trgovaca, dobavljača banaka, Fonda za razvoj" i propiše čvrsta pravila – obaveze i rokove plaćanja, koji bi važili privremeno, dok kriza ne prođe i tržište ne ojača. Recimo, da trgovcima omogući da dobiju soft kredite, da plate dobavljačima u roku od 60 do 70 dana, a da, ako prekrše pravila, snose sankcije, recimo u vidu zatezne kamate ili aktiviranja menica".

[objavljeno: 09/05/2009]

Nastavak na Politika...