Izvor: B92, 21.Nov.2009, 13:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najveći minus Zastave i Petrohemije
Beograd -- Listu najvećih gubitaša srpske industrije predvode Petrohemija i "Zastava automobili", koje je gubitaš bez premca među velikim industrijskim preduzećima.
Mada neslavnu listu, skrojenu po tekućem manjku u 2008, predvodi pančevačka HIP Petrohemija sa lanjskim minusom od sto miliona evra (99,6 miliona) i mada je kragujevački proizvođač automobila prošlu godinu završio sa manjkom od 78,6 miliona evra, on je rekorder zbog "minulog rada".
Na svojim >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << plećima „Zastava automobili” nose najveći gubitaški teret – kumulirani, godinama nagomilavani gubitak od 347,8 miliona evra. Kragujevačka auto-fabrika duguje neverovatnih 451,4 miliona evra, dok istovremeno raspolaže sa nula evra kapitala. Petrohemija, sa druge strane, ima kumulirani gubitak od 124 miliona evra.
Na crnoj listi se nalazi još jedan pančevački gubitaš– HIP Azotara – sa 34,8 miliona evra tekućeg i 46,5 miliona evra kumuliranog gubitka.
U prvoj „desetorci” su i Metanolsko-sirćetni kombinat iz Kikinde i „Zastava oružje”, koji su prošle godine podelili četvrto i peto mesto sa po 21,9 miliona evra minusa, s tim što je kumulirani manjak kragujevačkih oružara (57,9 miliona evra) četiri-pet puta manji od nagomilanih gubitaka kikindske fabrike, koji su narasli na 191,9 miliona evra.
Prva četiri preduzeća na listi, Petrohemija, "Zastava automobili”, Azotara i Metanolsko-sirćetni kompleks odgovorni su za više od trećine ukupnog minusa svih velikih gubitaša u Srbiji.
Visoki kumulirani gubici uticali su na smanjenje vrednosti kapitala. Bez kapitala posluju ukupno 42 industrijska preduzeća, čiji gubici premašuju njihov kapital za 850,8 miliona evra. Primera radi, kapital „Zastava automobila”, "14. oktobra”, DIV-a i „Severa” potpuno se istopio i njihov gubitak veći je od vrednosti njihovog kapitala za 398,2 miliona evra.
Nevolja nije mnogo manja ni u kruševačkom „14. oktobru”, šestoplasiranom na listi 110 velikih industrijskih preduzeća gubitaša, koji ima 20,2 miliona evra tekućeg, odnosno ukupno 42 miliona kumuliranog gubitka.
Za razliku od pobrojanih firmi, u čiji krug ulaze i jagodinski „Kablovi” (sa 13,3, odnosno 61,4 miliona evra gubitaka), a koje uz pomoć države prolaze kroz čistilište zvano restukturisanje, subotički ATB „Sever” ni privatizacija nije uspela da izvuče iz gubitaških voda.
Prošlogodišnji gubitak te firme je 15,4 miliona evra, a ukupni gubitak, nagomilan prethodnih godina je 64,2 miliona. U gubicima je i privatizovano „Vranje” koje je prošlu godinu završilo sa 12,3 miliona evra, podigavši svoj kumulirani gubitak na 57 miliona i „Kolubara metal” iz Vreoca sa 11,7 miliona evra tekućeg i 14,5 miliona kumuliranog gubitka.
Prvih deset sa liste 110 velikih industrijskih preduzeća koja su poslovala nerentabilno u 2009. godini, zajedno su u 2008. uknjižila 329,8 miliona evra manjka i krivci su za više od polovine (51,4 odsto) ukupnog gubitka svih velikih firmi srpske industrije koje su negativno poslovale. Oni knjiže i 41,2 procenta kumuliranih gubitaka 110 velikih industrijskih gubitaša (milijardu od ukupno 2,4 milijarde evra).
U 2008. godini 110 velikih industrijskih gubitaša iskazalo je gubitak od 641,6 miliona evra, odnosno 279,8 miliona više nego 242 velika gubitaša 2002. godine. Kumulirani gubitak povećan je sa 1,4 milijarde evra u 2002. na 2,4 milijarde u 2008. godini.
