Izvor: Blic, 07.Sep.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najveće provizije u srpskim bankama
Pri kupovini deviza u bankama u Srbiji se plaća znatno veća provizija nego u Hrvatskoj, Makedoniji, BiH i drugim zemljama u okruženju. Na prodaji evra stanovnicima ovih država iste banke koje posluju i u Srbiji zarađuju od 0,2 do najviše 1,5 odsto, dok tu uslugu građanima Srbije naplaćuju od 2,5 do preko pet procenata.
Za kupovinu evra u ,,Volks", ,,Rajfajzen" ili ,,Erste banci", građani Hrvatske ovog vikenda plaćali su proviziju od 1,2 do 1,4 odsto, što je dva do tri >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << puta niže od provizija koju su kod istih ovih banaka u Srbiji plaćali naši građani. I dok je u Makedoniji uobičajeno da banke u menjačkim poslovima sa fizičkim licima primenjuju kurs koji je povoljniji od kursa makedonske narodne banke, u Srbiji je tako nešto nezamislivo. Po kursnoj listi NBS razlika između prodajnog i kupovnog kursa za evro tokom ovog vikenda iznosila je 0,6 odsto, a minimalna razlika na kursnim listama poslovnih banaka bila je veća od 2,5 procenta. Na pitanje zašto su devize u našim bankama skupe i zašto banke kada evro slabi povećavaju kursnu razliku, kao da se sa jačanjem domaće valute povećava i rizik njihovog poslovanja, u Narodnoj banci Srbije nam je rečeno: ,,Pitajte banke." I poslušali smo.
Nažalost u ,,Rajfajzen banci" koja, osim kod nas, posluje i u Hrvatskoj i BiH, odgovor nismo uspeli da dobijemo. A Nenad Jevremović, glavni broker u ,,Volksbanci", za ,,Blic nedelje" kaže da ,,povećanje razlike između kupovnog i prodajnog kursa predstavlja zaštitu banaka od većih dnevnih oscilacija kursa".
- Najveći ako ne i jedini razlog za veliku razliku između otkupnog i prodajnog kursa banaka je volatilnost (nestabilnost) vrednosti dinara na deviznom tržištu. Očigledno je da je volatilnost kursa znatno izraženija u Srbiji nego u zemljama u okruženju. U Hrvatskoj je mala volatilnost što se može videti iz grafičkog prikaza kursa kune koji je prikazan gotovo ravnom linijom, dok u BiH postoji fiksni kurs koji podrazumeva nultu volatilnost - objašnjava Jevremović. Ekonomista Milan Kovačević, inače žestok kritičar kartelizacije u srpskom bankarstvu, slaže se sa stavom da su visoke provizije koje banke naplaćuju prilikom prodaje strane valute posledica prevelikih oscilacija kursa. Kovačević, međutim, dodaje:
- Banke su zainteresovane da kurs što više oscilira jer, za razliku od privrede, one na kursnim razlikama ostvaruju veliku zaradu. Uopšte, čitav naš devizni režim usmeren je i protiv građana i protiv privrede, pa otuda i to preterivanje banaka sa deviznim maržama. Sreća je da su menjačnice umerenije, pa građani kod njih mogu menjati devize po kursu koji je znatno približniji kursu NBS - kaže Kovačević.
Da je naš sagovornik u pravu potvrdila je kratka šetnja po bankama i menjačnicama u neposrednoj blizini redakcije. I zaista kurs evra u menjačnicama, doduše neznatno, bio je povoljniji od kursa u bankama. Uz uvid na licu mesta i podsećanje da su banke u Srbiji za prvih šest meseci 2008. ostvarile profit od 262 miliona evra, što je 57 odsto više u poređenju sa istim periodom 2007, brokersko objašnjenje više nije ,,pilo vodu".
- Velike kursne razlike koje banke ostvaruju pri prodaji deviza građanima još jedna su potvrda da stepen konkurentnosti u sprskom bankarstvu nije dostigao nivo iz zemalja u okruženju, na primer Hrvatske - kaže profesor Ekonomskog fakulteta Đorđe Đukić.
Za razliku od sektora telekomunikacije gde je dolazak stranih operatera značajno oborio cenu usluga, u srpskom bankarstvu i pored dolaska dvadesetak velikih stranih banaka to se nije dogodilo. Otuda nepovoljni krediti, visoke provizije i kursne razlike na kojima se, preko grbače privrede i građana, ostvaruje neumerena i nezaslužena zarada.
Poređenje kursnih razlika
banka, Srbija, Hrvatska
Rajfajzen 3,1% 1,4‚%
Sosijete Ženeral 2,8 % 1,4 %
Volks 3,0 % 1,2 %
OTP 3,0% 1,3 %
Erste 4,1% 1,4 %
*Zvanični sajtovi, na dan 05.09.2008.
Kurs dinara na dan 05.09.2008.
banka, kupovni, prodajni, razlika (%)
Narodna banka 76,5851 77,0459 0,6
Banka Intesa 74,8951 78,7359 5,1
Rajfajzen banka 75,4328 77,8141 3,1
Volks banka 75,6633 77,9677 3,0
Socijete Ženeral 75,8553 77,9677 2,8
EFG banka 75,6633 78,3518 3,5
Komercijalna banka 75,2792 78,3518 4,1
*Podaci sa zvaničnih sajtova
Opasne posledice visokih kamata
- Ukupno zaduženje preduzeća dostiglo je zabrinjavajuće razmere i 30. juna iznosilo je 9,5 milijardi evra, što je 23,44 odsto više nego na kraju 2007. i čak 51 odsto ukupnog duga javnog i privatnog sektora. Ovoliki porast zaduženja posledica je skupih kredita kod domaćih banaka zbog čega se preduzeća u velikoj meri okreću zaduživanju u inostranstvu gde su kamate znatno niže - kaže profesor Đorđe Đukić.
