Izvor: B92, 18.Dec.2014, 14:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Naftni udar na Hrvatsku
Pad cene nafte na svetskom tržištu će budžet Hrvatske za iduću godinu olakšati za oko pola milijarde kuna (70 miliona evra) na osnovu manjeg poreza i akciza.
To je izjavio hrvatski ministar financija Boris Lalovac u analitičkom tekstu naslovljenom Naftni udar na Hrvatsku.
Jurtarnji list u istom tekstu navodi i reči guverera Hrvatske narodne banke (HNB) Borisa Vujčića, da se budžet za 2015. godinu temelji na proceni da će inflacija biti 1,4 odsto. Prema najnovijim >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << procenama Hrvatske narodne banke, međutim, prosečna inflacija biće znatno niža, tek 0,2 odsto, rekao je on, ističući da je tome poslednjih meseci doprineo ubrzani pad cena sirove nafte na svetskom tržištu.
Uprkos tome što uvoznici nafte, uključujući i Hrvatsku, računaju da će pad cene nafte imati pozitivan učinak na njihovu privredu, ekonomije koje trenutno prolaze stagnaciju ili slabašan rast na kraju teško mogu imati korisit od pogoršanja uslova poslovanja na globalnom nivou, prenosi Jutarnji list stav ekonomista povodom niske cene nafte na svetskom tržištu.
"Pad cene nafte za 10 dolara znači nižu inflaciju za 0,5 postotnih poena, a ako se cena stabilizuje na 60 dolara po barelu, to bi moglo da znači dodatni pad cena, odnosno deflaciju od jedan posto", ocenio je guverner.
Niža inflacija neminovno znači i manje prihode jer 25 odsto cene svakog proizvoda odlazi u budžet. Ako su prihodi manji, a rashodi su fiksni, to je poziv na dodatni oprez i zahteva prilagodjavanje, dodao je Danijel Nestih s Ekonomskog instituta.
Procene govore da smanjenje inflacije od jedan postotni poen znači oko 400 miliouna kuna manje prihoda od PDV-a. Kada se sve sabere, za razliku od proizvodača nafte koji zbrajaju velike gubitke, uvoznici nafte, uključujuci Hrvatsku i veći deo Evrope, računaju da će pad cene nafte imati pozitivan učinak na njihove ekonomije, ocenio je on.
Računica govori da pad cene nafte od 10 dolara, povećava BDP za 0,1 posto. Hrvatska narodna banka procenjuje da će hrvatski BDP iduće godine porasti 0,2 posto.
Ipak, mnogi ekonomisti upozoravaju na oprez jer ekonomije koje trenutno prolaze stagnaciju ili slabašan rast na kraju teško mogu imati korisit od pogoršanja uslova poslovanja na globalnom nivou.
List navodi i da ukoliko cena nafte ostane na oko 60 dolara za barel, građanima i kompanijama bi moglo da ostane 2,3 milijardi kuna (310 miliona evra), piše list, napominjući da je ipak realnija cena od 80 dolara pa i ušteda od oko 800 miliona kuna (112 miliona evra).
Dobra stvar je u tome što će potrošači potrošiti novac koji su uštedeli na gorivu na neke druge proizvode, pa će država ipak ubrati porez, ali je problem ako se taj novac, na primer, iskoristi za vraćanje dugova, navodi list.
