Izvor: Večernje novosti, 27.Maj.2013, 22:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Na udaru odloženo plaćanje!

MEĐUSOBNA plaćanja preduzeća ograničena su na 60 dana, a prvi rokovi - ističu. Limitiranje rokova plaćanja trebalo bi da smanji nelikvidnost privrede i spreči poremećaje na tržištu, ali sumnje da će se efikasno primenjivati, nisu bez razloga. Preduzeća sa problemima će teško plaćati obaveze u predviđenim granicama, kada to nisu uspevala u do juče mnogo dužim i komfornijim. Pritiskom na njih još više će se ugroziti njihova likvidnost i sve izvesnije pretvarati u nesolventnost. >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Privreda je prošlu godinu završila sa oko 46.000 blokiranih firmi i zvaničnom stopom neneplativih potraživanja banaka od 19,6 odsto od ukupno odobrenih kredita preduzećima. Stvarni procenat još je veći. - Striktnom primenom novih zakonskih normi, najveći udar će pretrpeti: prodavci bele tehnike, robe široke potrošnje i sitni trgovci, a preko njih i siromašniji slojevi stanovništva navikli na najrazličitije oblike odloženog plaćanja, od kreditnih kartica do potrošačkih čekova i piljarskih svezaka - kaže Branko Živanović, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji. - Strahujem da kombinacija nezadovoljstva zbog nerešenog pitanja nagomilanog dojučerašnjeg duga, koji kao da novi zakon oslobađa s jedne strane, a naglašen entuzijazam u naplati dolazećeg s druge, privredu može gurnuti u još veće probleme, a zakon prilično obesmisliti. Redovnost i izvesnost plaćanja, kako kaže Živanović, trebalo bi da značajno smanje takozvani gotovinski ciklus preduzeća, imajući u vidu da prosečno vreme naplate u Srbiji nije manje od 120 dana. Prepolovljeni rokovi naplate, redukovan gotovinski ciklus i disciplinovanje javnih preduzeća i grosista (u prvom redu velikih trgovinskih lanaca), značajno će povećati prvo likvidnost a zatim i solventnost ključnog dela privrede - malih i srednjih preduzeća, koji su njen noseći deo. Naime, teret kreditiranja velikih, koji su do juče nosila mala i srednja preduzeća, ravnomerno će biti raspodeljen u trouglu s poslovnim bankama. - Ne delim optimizam da će njegova dosledna primena biti lako sprovodljiva a da to ne izazove kritične posledice koje ga mogu obesmisliti - smatra Živanović. - Naizgled će sve ovo imati značajne katalizatorske efekte i podići opštu privrednu likvidnost. Ali, radikalna primena zakona može da izazove niz negativnih efekata i samo produbi recesiju. OPET KAŠNjENjE - AMBICIJU države i javnog sektora da svoja dugovanja likvidiraju u rokovima od 45 dana treba pozdraviti - ističe prof. Živanović. - Pretpostavljam da će oni to u prvi mah i činiti. Država se, realno, i zadužila emitovanjem hartija u poslednje vreme, tako da rezervoar likvidnosti postoji. Međutim, dalje zaduživanje kao i stalno rastuće deficitarno finansiranje budžeta uskoro moraju prestati. Sužavaće se kapacitet države i javnog sektora da poveriocima iz redova domaće privrede plaćaju na vreme, pa će i početni entuzijazam, moguće, splasnuti. Može se očekivati da će tada ponovo početi da se kasni.

Nastavak na Večernje novosti...