Izvor: B92, 28.Okt.2014, 16:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"NBS plaća cenu politike koju vodi"
Narodna banka Srbije doprineće fiskalnoj konsolidaciji niskom inflacijom i stabilnim kursom, ali ne i direktnom uplatom novca u budžet Srbije.
Umesto planirane tri milijarde dinara, Ministarstvo finansija će na stavci prihoda od centralne banke proknjižiti nulu. Razlog je gubitak u kasi NBS od 43,6 milijardi dinara tokom 2013.
Iako je ovaj gubitak poznat još od jula, kada je obnarodovan izveštaj o poslovanju, tek skupštinska rasprava o rebalansu budžeta ga je >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << aktuelizovala. Razloge za minus u kasi NBS je u jednom danu branila sa dva saopštenja, ali sa sličnim argumentima, piše Politika.
"Naš finansijski rezultat, koji će biti pokriven iz naših tehničkih rezervi, ni na koji način ne predstavlja opterećenje za poreske obveznike u Srbiji. Međutim, nagle promene kursa i visoka inflacija nešto su što bi svaki građanin Srbije osetio na svom standardu i kućnom budžetu. Zbog toga smo uvereni da dosadašnji rezultati opravdavaju troškove, jer da oni nisu ostvareni, izdatke bi imali privreda, stanovništvo i država". Netačne su tvrdnje da je jedini put kada je NBS imala gubitak bila 2013. godina. Ostvareni rezultati od 2006. do sada pokazuju da je gubitak zabeležen i 2006. i 2007. godine. Međutim, znatna razlika je u tome ko je tada stvarno zaradio na promenama kursa i u trgovini hartijama od vrednosti.
"Podsećamo da NBS ima zakonsku obavezu da obezbeđuje monetarnu i finansijsku stabilnost u zemlji, što je u 2013. godini uspešno i ostvareno. Zbog opštih ekonomskih okolnosti cena postizanja tih rezultata bila je veća. Stabilnost kursa, cena, ukupnog finansijskog sistema i makroekonomskog okruženja od izuzetnog je značaja. Za svakog građanina koji plaća ratu u evrima, preduzeće koje vraća kredit, investitora koji planira da ulaže i međunarodne finansijske institucije s kojima sklapamo aranžmane i čije percepcije utiču na naš rejting na globalnom ekonomskom planu. Zbog toga smatramo da je cena te stabilnosti potpuno opravdana, naročito jer ne košta naše građane, koji bi, da je ta stabilnost izostala, trpeli velike troškove", navode u NBS.
Ekonomista Ljubomir Madžar kaže da gubitak centralne monetarne institucije predstavlja cenu vođenja monetarne politike.
"NBS povlači višak dinara s tržišta kako ne bi pravili pritisak na inflaciju, a to košta. Banke svoje viškove dinara plasiraju u vrednosne papire NBS, čime je kreditiraju, ali NBS za uzvrat mora da im plati pristojnu kamatu. Rečju, repo operacije koštaju, jer su način da se koči inflacija. NBS je mogla da to ne radi, ali sada inflacija ne bi bila tako niska", smatra Madžar.
NBS dalje navodi da su oni, u uslovima opšte ekonomske nesigurnosti na svetskom nivou i izostanka mera fiskalne konsolidacije u zemlji, uspeli ne samo da očuvaju nego i da povećaju devizne rezerve, rezerve u zlatu, plate porez na dobit pravnih lica (za nedobitne organizacije), očuvaju stabilan kurs i inflaciju svedu na istorijski minimum.
"Devizne rezerve uvećane su za 180 miliona evra, kupljena je tona zlata, stabilan kurs i najniža inflacija u poslednjih 50 godina bilans su poslovanja NBS u 2013. godini. Finansijski rezultat koji je NBS zabeležila u 2013. posledica je kursnih i cenovnih razlika, što je uglavnom i zasad obračunski. To je rezultat odnosa evro-dolar, pada prinosa na sigurne hartije od vrednosti na svetskom tržištu i pada cene zlata", objašnjavaju u Centralnoj banci.
Takođe, navode da je i sprečavanje malverzacija i zarade pojedinih interesnih grupa na promenama kursa (što je bio slučaj pre 2012. godine) bio jedan od njihovih prioriteta, kao i obezbeđivanje stabilnosti cena, kako ne bi dozvolili da se ponovi situacija koju su zatekli po dolasku u NBS, a to je rekordna inflacija u Evropi i potrošenih 1,35 milijardi evra deviznih rezervi.
