Izvor: SEEbiz.eu, 07.Mar.2019, 15:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NBS: Referentna kamatna stopa zadržana na 3,0%
BEOGRAD – Referentna kamatna stopa Narodne banke Srbije ostaje 3,0 odsto, odlučeno je na današnjoj sednici Izvršnog odbora NBS.
Prilikom donošenja takve odluke, Izvršni odbor je imao u vidu očekivano kretanje inflacije i njenih faktora u narednom periodu, kao i efekte dosadašnjeg ublažavanja monetarne politike.
Inflacija je niska i stabilna šestu godinu zaredom i u januaru je iznosila 2,1 odsto međugodišnje. Bazna inflacija se takođe kreće na niskom nivou >> Pročitaj celu vest na sajtu SEEbiz.eu << i u januaru je iznosila 1,2 procenta međugodišnje, navodi se u saopštenju NBS.
Iz centralne banke ističu da niske inflatorne pritiske potvrđuju i inflaciona očekivanja finansijskog sektora i privrede za godinu dana unapred, a da Izvršni odbor očekuje stabilno kretanje inflacije u narednom periodu u granicama cilja (3,0 odsto plus/minus 1,5 procenata).
Izvršni odbor smatra da je opreznost u vođenju monetarne politike i dalje potrebna, pre svega zbog kretanja u međunarodnom okruženju.
Ta kretanja karakteriše usporavanje globalnog privrednog rasta zbog kojeg se očekuje sporija normalizacija monetarnih politika Federalnih rezervi i Evropske centralne banke, neizvesnost u pogledu daljeg kretanja cena nafte koje su ojačale od početka ove godine, trgovinske tenzije između vodećih svetskih ekonomija, protekcionizam u međunarodnoj trgovini, kao i geopolitičke tenzije.
Izvršni odbor ističe da je otpornost privrede Srbije na eventualne negativne uticaje iz međunarodnog okruženja povećana zahvaljujući smanjenoj internoj i eksternoj neravnoteži i povoljnim makroekonomskim izgledima za naredni period.
Javne finansije su drugu godinu zaredom završile u suficitu, koji je u 2018. iznosio 0,6 odsto bruto domaćeg proizvoda. Uprkos povećanom uvozu za potrebe investiranja, višim cenama nafte i manjoj eksternoj tražnji, učešće deficita tekućeg računa platnog bilansa u bruto domaćem proizvodu zadržano je na nivou iz 2017.
Četvrtu godinu zaredom deficit tekućeg računa platnog bilansa bio je više nego u punoj meri pokriven neto prilivom stranih direktnih investicija koji je u 2018. iznosio 3,2 milijarde evra.
Izvršni odbor očekuje da će privredni rast u ovoj godini biti vođen domaćom tražnjom, tj. investicijama i potrošnjom, a da će strane direktne investicije, koje doprinose rastu proizvodnih i izvoznih kapaciteta, uticati na postepeno smanjenje spoljne neravnoteže u srednjem roku.
Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 9. aprila.
