Izvor: B92, 25.Okt.2011, 03:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mrkonjićevi penali za probijen rok
Novi Sad -- Ministar za infrastrukturu i energetiku Milutin Mrkonjić ponovio je davno izrečenu pretnju da se ubuduće izvođačima neće tolerisati probijanje rokova.
On kaže da će to podjednako važiti za domaće i strane izvođače, te da će država naplaćivati penale u slučaju kašnjenja na gradilištima.
Međutim, u poslednjih deset godina svedoci smo toliko mnogo problema u oblasti infrastrukture, koji su mnogo veći nego što je graditeljski elan.
Graditelji >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << pitaju ko će državi naplatiti penale zato što je povukla više kreditnih linija bez prethodno obezbeđenih projekata pa zbog nekorišćenja odobrenog zajma mora kreditorima da plaća penale. A zastoja je bilo i previše, od izgradnje beščanskog mosta, projektovanja novog Žeželja, do novosadske obilaznice, za koju se ni danas ne zna kada će u potpunosti biti završena zbog nerešenog pitanja izmeštanja elektro i gasnih instalacija.
Kontrola trošenja novca
I MMF je letos upozorio Srbiju na to da bi trebalo da unapredi kontrolu upravljanja infrastrukturnim projektima na svim nivoima i bolje kontroliše trošenje novca. S tim u vezi, i potpredsednica Vlade za privredni i regionalni razvoj Verica Kalanović mišljenja je da prilikom višegodišnjeg programskog planiranja budžeta treba utvrditi tačno određeni procenat za realizaciju infrastrukturnih projekata, čime bi se, zapravo, obezbedila razvojna komponenta budžeta i napredak Srbije.
Najveći zastoj u iskorišćavanju stranih kredita bio je od 2003. do 2005, od kada čekaju dogovoreni krediti za rekonstrukciju nekih objekata. Povlačenje kredita je poslednje dve godine jer živnulo su pripremljene podloge za njihovo korišćenje.
Ministar Milutin Mrkonjić je u više navrata ponovio da se više ne može desiti da počne izgradnja nekog objekta a da ne postoji gotov projekat i rešeni imovinskopravni odnosi, zbog čega se i otegao početak radova na istočnom i južnom kraku Koridora 10.
Po raspoloživim podacima Narodne banke Srbije, od decembra 2000. do kraja avgusta 2011. Srbiji je ukupno odobreno oko 5,36 milijardi evra novih zajmova, od čega je iskorišćeno 2,617 milijarde.
Od iskorišćenih projektnih pozajmica, na razvoj i rekonstrukciju putne mreže odnosi se oko četvrtina, a na rekonstrukciju železničke infrastrukture oko 11 procenata.
I danas zbog nedostatka projekata u oblasti infrastrukture trenutno ne može da se koristi čak 650 miliona evra povoljnih kredita s niskom kamatom, odobrenih za rekonstrukciju putne mreže. To što projekti manjkaju i u drugim oblastima ne ohrabruje već samo govori o našoj tromosti i nedovoljnoj odgovornosti.
Po informacijama Ministarstva za finansije, najviše novca dobili smo od Evropske banke za obnovu i razvoj, Svetske i Evropske investicione banke. Od EIB-a je odobreno više od dve milijarde evra na rok vraćanja od 10 do 30 godina, gde spada i kredit za izgradnju Koridora 10. Odobren je i grejs-period od pet do sedam godina, a kamata je od dva do četiri ili pet posto.
Međutim, stanje putne mreže i izgrađenost drugih objekata ne zavise samo od novca nego i od spremnosti stručnjaka da na vreme urade projekte neophodne za korišćenje kreditnih linija i ažurnosti Vlade da ih na vreme naruči.
