Izvor: Osiguranje.Online.rs, 07.Maj.2012, 18:38   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Može li i redovna plata i doprinosi?

Redovno plate uplaćuje manje od petine firmi, a strahuje se da će taj broj dodatno biti smanjen kada od jula počne stroga kontrola uplate doprinosa za zdravstveno i penziono osiguranje. Najveći problem biće, ipak, sa firmama u restrukturiranju.
Kad na snagu stupe zakonske odredbe prema kojima poslovne banke neće moći da isplate neto zarade zaposlenima ukoliko poslodavac u isto vreme nije pripremio i sredstva za plaćanje poreza i doprinosa, bar prema prvim procenama, i ono malo radnika >> Pročitaj celu vest na sajtu Osiguranje.Online.rs << koji danas redovno primaju zarade više neće imati tu, kako se pokazalo, pogodnost, pišu Novosti.
List podseća na statističke podatke da 18 odsto poslodavaca redovno izmiruju svoju obavezu prema radnicima. Među tih 18 odsto firmi su i svi oni koji svoja primanja dobijaju iz budžeta, a u javnom sektoru radi petina ukupno zaposlenih.
Poslodavci budžetu, na ime socijalnih doprinosa, trenutno duguju 254 milijarde dinara, i to pošto je od početka ove godine naplata povećana za 11 odsto.
Grube procene kažu da najmanje 50.000 firmi u Srbiji iz meseca u mesec preskaču plaćanje poreza na plate, doprinosa za zdravstveno i penziono, kao i osiguranje u slučaju nezaposlenosti. Njihovi zaposleni nemaju overenu knjižicu.
Vlasnici privatnih preduzeća ipak tvrde da su retki ti koji su mogli da opstanu, a da ne plaćaju obaveze.
Naša kompanija uredno plaća sve poreze i doprinose, kaže za "Novosti" Rade Veselinović, vlasnik "Galeb grupe". U nekim firmama u okviru naše kompanija smo isplatili sve poreze i doprinose, a kasnimo sa platama. Nije u redu da u jednoj zemlji postoje povlašćene firme koje ih ne plaćaju.
U Poreskoj upravi, koja je i inicirala izmenu ovog zakona, računaju na interes preduzeća da posluju legalno. U suprotnom - nestaće.
Ubeđen sam da će poštovati odredbe ovog zakona, kaže za "Novosti" Dragutin Radosavljević, direktor Poreske uprave. Od 1. jula kada firma pokuša sa računa matične banke da podigne novac za isplatu zarada, to neće moći da učini, ako ne plati i poreze i doprinose.
Da građani ne bi jednog dana, kada dođu do šaltera PIO fonda, saznali da im poslodavac nije uplaćivao doprinose. I to ne znači da će banke kontrolisati naplatu doprinosa, kontrolisaće i dalje Poreska uprava.
Pitanje je, međutim, kako će se dug smanjiti, a naplata poboljšati kada su među najvećim dužnicima firme u restrukturiranju. One u kojima je privatizacija poništena, ili potencijalnim kupcima nikada nisu ni bila interesantna, a status ih štiti od prinudne naplate.Agencija za privatizaciju, u čijoj su one nadležnosti, trenutno ne vidi rešenje
Još nismo razgovarali kako će se ova mera sprovoditi, ali kako je sistemsko rešenje u pitanju, morao bi da se odnosi na sve, kaže za "Novosti" Vladislav Cvetković, direktor Agencije za privatizaciju. Da li će restrukturiranje da obezbedi izuzeće, ne znam, ali za neka preduzeća je zaista pitanje da li će imati mogućnosti da izmiruju poreze i doprinose.
Od 2008. godine nam je bilo važno da se ljudima obezbede bilo kakva primanja, makar i bez poreza i doprinosa. Kao jedino moguće rešenje vidim da se nekako iskoristi imovina kojom ta preduzeća raspolažu.
Inače, od kada je predloženo da banke kontrolišu uplatu poreza i doprinosa pre isplate zarada građanima Udruženje banaka Srbije je bilo protiv takvog rešenja. Upravni odbor UBS koji čine devet vodećih banaka u zemlji podneo je zahtev za ocenu ustavnosti ovog propisa.
Ovo za "Novosti" kaže Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije i ističe da nikada ovo udruženje nije dalo saglasnost Poreskoj upravi za kontrolu građana.

Nastavak na Osiguranje.Online.rs...