Izvor: Politika, 12.Jan.2011, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Monopol NIS-a na slobodnom tržištu
Država akciznom politikom naterala privatnike da ponovo kupuju gorivo kod NIS-a i tako obesmislila slobodan uvoz goriva
Odluka vladajuće većine u Skupštini da od 1. januara 2011. godine poveća akcize na gorivo je – presedan. Akcize su se po Zakonu o akcizama do sada menjale početkom ili sredinom februara, odnosno tek pošto zvanična statistika objavi podatke o rastu inflacije za proteklu godinu. Ovoga puta s tim se požurilo i državni nameti na gorivo su povećani odmah >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << od nove godine, što znači da se država grčevito bori da napuni budžet koji ima i te kakve probleme s likvidnošću, a što građani plaćaju kroz znatno skuplje gorivo, kaže za „Politiku” Ivan Nikolić, odgovarajući na pitanje da li je država izneverila liberalizaciju tržišta derivata
Ovo povećanje od 1. januara će se dodatno odraziti na rast ukupne ovogodišnje inflacije, kaže on, i dodaje da će biti dobro ukoliko država još jednom ne poveća akcize u toku godine, kao što je to bio slučaj 2008. godine. Nikolić veruje da će taj scenario biti izbegnut, samo zato što je dobar politički momenat, jer se pripremaju izbori.
Upitan da li neke od okolnih zemalja imaju dvojne akcize, Nikolić kaže da tu praksu nema nijedna država u okruženju. A zatim napominje da je logično da država uvođenjem nižih akciza na domaće gorivo (odnosno ono koje proizvodi Naftna industrija Srbije, a koje je lošijeg kvaliteta) štiti zapravo potrošače, jer da je uvedena viša akciza i na te derivate (dizel D2 i MB 95) gorivo bi bilo još skuplje. Ovako će veliki broj potrošačai dalje kupovati ovo jeftinije gorivo, budući da je vozni park takav da u rezervoare većina može da sipa i dalje olovni benzin. Međutim, zašto uskraćivati vozačima evropski kvalitet benzina kada je osnovna ideja liberalizacije bila upravo to da se troši evropski benzin, pita on.
Na konstataciju da se Srbija Međudržavnim naftno-gasnim sporazumom obavezala da će štititi domaću proizvodnju sve do kraja modernizacije NIS-a, odnosno do 2012. godine, Nikolić kaže da bi, da ima političke volje, takva odluka mogla da se prenebregne, jer NIS više nije srpski nego ruski i podseća da je država to učinila i u slučaju duvanske industrije. Rekla je da će važiti jedna akcizna politika i takav ugovor potpisala, a onda uvela nova pravila igre.
I dok će s jedne strane vozači, dakle, moći da kupuju jeftinije gorivo kod NIS-a, s druge strane je uvedena nelojalna konkurencija u odnosu na ostale učesnike u prometu jer oni teško da mogu imati iste (niske) cene kao NIS. Gorivo će kod privatnika biti skuplje bar za troškove transporta, a o zagarantovanoj zaradi od po pet dinara po litru (koju su imali do liberalizacije) više nema govora.
– Gledajući tako, NIS je ponovo privilegovan u odnosu na ostale, kaže Nikolić i dodaje da se zbog stalnog rasta cene sirove nafte uskoro može očekivati novo poskupljenje goriva.
I dok Nikolić smatra da je akciza na gorivo zaista povećana za rast inflacije u prošloj godini, Saša Mileusnić, direktor u privatnoj naftnoj kompaniji Petrobart-AVIA kaže da su one duplo veće nego da su pratile rast inflacije u protekloj godini.
– Zbog toga i strahujemo da nam tek predstoji usklađivanje akciza s rastom cena na malo. Da se pratila inflacija, akcize bi bile veće za oko tri dinara, one su međutim, znatno veće. Osim toga NIS je pre dva dana za D2 koji jedino može da se kupuje kod njih povećao veleprodajnu cenu za 7,17 dinara. Ali on sada zbog privilegije da jedini prerađuje naftu i proizvodi D2, ovaj derivat prodaje skoro po veleprodajnim cenama. Na pumpi je on 110 dinara, a u veleprodaji 109,87. Niko od privatnika, međutim, po toj ceni ne može da prodaje, tako da je NIS konkurentan, a ovaj derivat je i dalje vrlo tražen, pojašnjava Mileusnić.
On kaže da je država izigrala liberalizaciju i zbog toga što je, umesto da favorizuje evropski kvalitet goriva koji nismo imali svih ovih godina, naterala privatnike da ponovo kupuju kod NIS-a i benzin i dizel koji je daleko od evropskog.
Pri tom, dodaje, ne treba gubiti iz vida ni činjenicu da NIS godišnje samo na domaćoj nafti koja mu je poklonjena (budući da je renta na rudna blaga vrlo mala) čisto zaradi oko 400 miliona dolara i to ako se odbiju troškovi eksploatacije nafte, inače bi zarada bila veća za oko 50 miliona dolara. NIS, kaže Mileusnić, godišnje preradi 5,1 milion barela domaće nafte. Ako se to pomnoži s cenom uralske nafte od 94,58 dolara jasno je koliko kompanija samo iz domaće nafte zaradi, a to bi inače morala da kupi i plati na svetskoj berzi. Na sve to država im uvede niže akcize, pa kako onda govoriti o slobodnom formiranju cena, pita on.
Kako se, inače, nezvanično saznaje privatnicima koji su uoči liberalizacije tržišta razgovarali s ministrom trgovine rečeno je da nema smisla da se uvode dvojne akcize, jer kakvo bi to otvoreno tržište bilo, kada bi se opet favorizovali samo jedni. Privatnici su juče ovu informaciju potvrdili za naš list, dodajući da su tim pre iznenađeni da su akcize na NIS-ov benzin niže od uvoznog.
Upitan kako će se ubuduće snabdevati i da li će pratiti cene NIS-ovog goriva na pumpama, Mileusnić kaže da će gledati da se približe maksimalno koliko mogu NIS-u, ali da ne mogu prodavati po njihovih cenama, jer bi onda u startu imali gubitak. Niko od privatnika još nije uvozio benzin, ali će u narednim danima biti i tog uvoza i to samo za eksperiment, da se vidi kolika je tražnja za evropskim, kvalitetnim, benzinom koji bi bio skuplji za oko šest dinara od domaćeg.
U NIS-u i dalje tvrde da nema dvojnih akciza, nego da su akcize za sve iste, dodajući da je cena nafte posebno u četvrtom kvartalu znatno poskupela zbog čega su oni morali od juče da povećaju svoje cene. Dalje promene maloprodajnih cena zavisiće od cene nafte na svetskom tržištu i situacije na regionalnom tržištu naftnih derivata. Bazne veleprodajne cene NIS-a za dizel goriva koje se slobodno uvozilo i do 1. januara povećavaju se samo za iznos akcize. Veleprodajne cene benzina povećane su 50 procenata od iznosa rasta akciza. Ubuduće će veleprodajne cene zavisiti od konkurentne situacije na tržištu.
Oni koji ne misle da je država favorizovala NIS uvođenjem dvojnih akciza to objašnjavaju time da je glavni efekat liberalizacije što je cena na tržištu Srbije postala ista kao i u regionu, da se na tržištu prodaju isti derivati koji se mogu slobodno uvoziti iz susednih zemalja. Rezultat je da je cena derivata sada prosečna u odnosu na region i na tržištu postoje isti proizvodi kao i u okruženju. Kao rezultat konkurentne borbe igrači mogu snižavati cene u odnosu jedne na druge, ali to ne vodi realnom sniženju na pumpama, pošto cena nafte ima tendenciju rasta.
Milan Budimir, savetnik za medije u Ministarstvu energetike, kaže da je tržište potpuno liberalizovano u roku koji je za to bio predviđen. Danas država više ne propisuje cene naftnih derivata, a tržište goriva u Srbiji je deo opšteg otvorenog tržišta regiona. Cene naftnih derivata u Srbiji su u nivou cena u regionu. Kada govorimo o trenutnim cenama one su visoke u celom regionu. Na rast maloprodajnih cena uticali su objektivni faktori – rast cene nafte koji je počeo prošle godine i koji se i dalje nastavlja, usklađivanje akciza kao i devalvacija dinara, kaže Budimir.
Jasna Petrović
------------------------------------------------------
Poništeni efekti liberalizacije
Vladajuća većina je „političkim trikom” podigla akcize na uvozno gorivo i time poništila sve pozitivne efekte liberalizacije uvoza proizvoda od nafte, koja je stupila na snagu pre desetak dana, ocenio je juče lider Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović.
On je u pisanoj izjavi, dostavljenoj medijima, naveo da je kroz parlament „prošvercovan” amandman jedne od stranaka vlasti, koji je usvojen glasovima svih poslanika većine, uz navodno „protivljenje” vlade.
Prema njegovim rečima, time je Naftnoj industriji Srbije omogućeno da zadrži povlašćeni položaj na tržištu, proširen prostor za povećanje profita, a građani i dalje najnekvalitetnije gorivo u regionu, plaćaju po cenama koje su među najvišim u Evropi.
Jovanović je ocenio kao nekorektno prema građanima i drugim kompanijama koje se bave poslovima sa naftom da se u istom danu navodno ukida monopol NIS-a na preradu benzina i uvede namet na uvoz benzina koji u startu pravi razliku u ceni od skoro pet dinara u korist NIS-a, kao navodnog domaćeg proizvođača. „Time se onemogućava slobodna konkurencija, a cene goriva će i dalje nesmetano diktirati kompanija koja je ostala u zaštićenom položaju. To, naravno, znači i da će tržištem dominirati nekvalitetno gorivo, koje se proizvodi iz domaćih prevaziđenih tehnologija”, dodao je Jovanović.
Predsednik LDP-a je upozorio da se sličnim netransparentnim potezima ugrožavaju evropske integracije, jer Srbija u Evropu nikada neće stići ako nastavi da „štiti državne ili još gore monopole koji su, kroz loše komercijalno-političke sporazume, ustupljeni drugim zemljama”.
Tanjug
-----------------------------------------------------
Biće još poskupljenja
Srpska napredna stranka (SNS) upozorila je da će cene naftnih derivata i dalje rasti i da će u toj oblasti biti sačuvan monopol bez obzira na tvrdnje Vlade Srbije o „istorijskoj odluci” o liberalizaciji cena derivata nafte.
Na konferenciji za novinare, članica Predsedništva SNS-a Zorana Mihajlović-Milanović kazala je da je za desetak dana otkako je ministar energetike Petar Škundrić rekao da je liberalizacija cena istorijska odluka vlade, bezolovni benzin poskupeo za 12 dinara po litru. „Očito da je ova liberalizacija koju je sprovelo Ministarstvo energetike i vlada lažna liberalizacija, tržišta nema, konkurencija se ubija”, kazala je Mihajlović-Milanović.
Ona je upozorila da će rezultat odluke koje sprovodi ministarstvo biti ponovna pojava „crnog” tržišta, da će građani kupovati benzin u zemljama regiona gde je jeftiniji za 25 odsto nego u Srbiji, kao i da će doći do pada prihoda od akciza na cene derivata.
„Država štiti monopol NIS-a koji je štitila svih ovih godina, a sa druge strane i pravilnikom o skladištenju koji postoji ona direktno utiče i pravi monopol onih koji imaju određena skladišta u ovoj zemlji”, rekla je Mihajlović-Milanović.
Beta
-----------------------------------------------
Cene goriva u Srbiji kao u regionu
Ministarstvo rudarstva i energetike je u potpunosti liberalizovalo tržište naftnih derivata u roku koji je za to bio predviđen, a cene goriva u Srbiji su trenutno na nivou cena u regionu, saopšteno je danas iz resornog ministarstva. U Srbiji je uticaj na rast cena goriva imao pad vrednosti dinara i korekcija akciza, navodi se u saopštenju i dodaje da ukoliko cena nafte ubuduće bude rasla, i benzin će biti skuplji u Srbiji, u regionu, ali i u celoj Evropi.
„Prošle godine bilo je mnogo komentara u medijima da otvaranje tržišta naftnih derivata može biti odloženo, da neko za to lobira, ali od 1. januara ove godine omogućen je slobodan uvoz naftnih derivata i slobodno formiranje cena”, ističe se u saopštenju i dodaje da država danas više ne reguliše cene derivata i da je tržište goriva Srbije deo opšteg otvorenog tržišta regiona.
Kada se, na primer, uporede cene evropremijuma i evrodizela u regionu, Srbija ima srednje cene u regionu. Evrobenzin je jeftiniji jedino u Bosni i Hercegovini, Bugarskoj i Rumuniji, a u ostalim zemljama je skuplji. Slična je situacija i sa evrodizelom, njegova cena je trenutno prilično visoka u celom regionu zbog rasta cena nafte, koji je počeo prošle godine i koji se i dalje nastavlja.
Tanjug
objavljeno: 13.01.2011.
