Izvor: B92, 02.Jan.2015, 15:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Moja rakija priča srpski i nemački"
Ako ima istine da je rakija piće koje Srbe dočekuje na ovaj svet i ispraća ih sa njega, onda je u domaćim destilerijama tajna života i smrti. Ko pogodi notu i crtu iz kazana, čekaju ga i slava i zarada. Ko promaši - nestaće sa tržišta.
Obrni, okreni, sve se vrti oko voća, kazana, rakije, ali i para. Pre četiri godine je Mladen Krstajić, nekadašnji kapiten fudbalera Partizana, shvatio da je vreme da se oprosti od fudbala, ali da dane bez fudbala treba da provede onako >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kako mu najviše prija. Sa prijateljem Miroslavom Kneževićem ušao je u posao od kojeg danas živi skoro 30 porodica. Počeli su proizvodnju rakije u destileriji “Hubert” u Banatskom Velikom Selu, nedaleko od Kikinde.
- Otkud Hubert usred Banata?
Sve je istorija i mi nismo hteli da je tako lako izbrišemo. Banatsko Veliko Selo se od 18. veka do kolonizacije 1945. godine zvalo Sent Hubert. Naseljavali su ga Nemci i Francuzi, a dobilo je ime po svecu, zaštitniku lovaca.
- Kako je destilerija koja je otvorena 2007. godine počela da raste?
Ja sam imao sreće u karijeri i u životu. Igrao sam u dobrim klubovima, ali sam sretao i prave prijatelje. Destilerija je otvorena 2007, ja sam pre tri godine upoznao Miroslava, lako smo se dogovorili šta je ideja i šta je cilj. Do tada sam se razumeo u fudbal i još po neku stvar. Od pre nekoliko godina se razumem i u rakiju.
Nema dobre rakije bez dobrog voća. Godina koja je za nama bila je najgora u poslednjih nekoliko decenija za ljude koji žive na zemlji i od zemlje. Mi smo napravili zato dobre zalihe. Dunja je najbolji primer. Kod nje se najviše vara i laže u destilerstvu. Za litar dobre rakije od dunje potrebno je 15 kilograma ovog voća. Tvrdim da je 90 odsto rakije od dunje u Srbiji čista prevara i hemija. Ljudi u litar etil alkohola sipaju malo “čarobnog praha” i to narodu prodaju kao gotov proizvod. Greh i sramota.
- A šta mislite o onome sa početka priče, da nas rakija dočekuje njega i ispraća na ovaj svet?
Živa istina! Srbi su narod koji je izuzetno vezan za tradiciju. A rakija je jedan od bitnih delova naše tradicije. Ja sam posle fudbalske karijere sebe pronašao u ovom poslu, ali mnogo više od svega raduje me što sam okružen sjajnim ljudima, što smo u Banatskom Velikom Selu i u Kikindi svi pronašli neki svoj mir, priliku da proizvodimo nešto što je dar prirode. Kada iz ove destilerije u kutiju, pa u kamion uđe spakovana rakija meni je srce puno.
- Liga šampiona je bila poslednje veliko takmičenje koje ste igrali sa crno-belima. U kojoj ligi je vaša rakija?
Bez mnogo razmišljanja, ali sa puno ponosa mogu da kažem da smo među pet vodećih destilerija u Srbiji. Stojim iza toga svojim imenom i prezimenom! Ko je jednom probao našu rakiju, znao je da se razlikujemo od mnogih koji se, nažalost, takođe, lažno predstavljaju kao destileri. Pravljenje rakije nije prosta proizvodnja. To je i umetnost.
- Znači, kao i u fudbalu... I među destilerima ima prevara?
I to kakvih... Ja sam u karijeri navikao da se ponašam domaćinski. To je na terenu značilo fer-plej, a van terena poštovanje svakog čoveka sa kojim se sretnem. Tako je i u ovom poslu. Nisam se naučen rodio. Volim da čujem nešto novo, volim dobar savet.
- Znači li to da od ovog posla može i dobro da se živi?
“Hubert” je mala destilerija. Naš cilj je da proizvedemo 50.000 litara kvalitetne rakije godišnje. I veoma smo blizu tog cilja. Ono na čemu Miroslav Knežević i ja insistiramo je držanje nivoa kvaliteta. Ljudi koji su probali našu rakiju pre pet godina i danas znaju da piju našu rakiju, iako ne vide odmah etiketu. Na to smo posebno ponosni. Osim toga, u destileriji i našim voćnjacima rade ljudi koji hrane 30 porodica. Zasada sve što zaradimo vraćamo u destileriju, kroz proizvodnju, kvalitetne zalihe i tehnologiju.
- Dokle ste najdalje “dobacili”?
Do Bosne, Crne Gore i Slovenije. Ima nas i na ostalim kontinetima, ali samo ako neko od nostalgičara ponese preko okeana kapljicu sa banatske zemlje.
Ja sam izgleda dokaz da mogu zajedno lopta i čaša. Fudbal pratim, ali sa strane. Ili, što bi moji prijatelji rekli, “pod ručnom, brale”. Gledajte dokle smo dogurali sa klupskim fudbalom. Gledajte kako prljavo napadaju Fudbalski savez Srbije. Svakog normalnog bi to oteralo sa stadiona i dovelo kod nas na selo. Da se nadiše čistog vazduha i razbistri glavu. Ne pamtim kada sam zadnji put bio na utakmici.
- Igrali ste i u Bundesligi. Znate srpski i nemački. Destilerija imenom “vuče” na nemački. A da li i rakija “priča” nemački?
Ma, priča i srpski i nemački. Kada čujem šta ljudi pričaju o našim šljivama, dunjama, viljamovkama i malinama, pomislim da nam rakija priča sto jezika. Ipak, svi smo dovoljno skromni da nam prijaju nagrade sa domaćih takmičenja. A ima ih, eno, pun zid - pokazuje Krstajić na poseban deo u staroj kući gde sve “pršti” od zlatnih medalja.
- Rođeni ste u Zenici, oženili ste se u Vojvodini, fudbal “doktorirali” u Beogradu i Gelzenkirhenu. Kako sada “pečete” destilerski zanat u Banatu?
Ja kroz šalu kažem da je to izgleda neki magični krug. Eto, tu sam se oženio, na neki način oformio porodicu, prošao Evropu i svet i vratio se u Banat. Zemlja je plodna, ljudi su dobri, meni mir i tišina u ovoj stoletnoj kući prijaju više nego gužva na utakmici ili odlazak u neku gradsku vrevu. Ovde se osećam slobodno!
- Šta da popijemo, čime da nazdravimo? Koju rakiju preporučujete?
Znao sam da ćete to da pitate, a voleo bih da izbegnem odgovor. Prvo mi na pamet padne šljiva. Iz hrastovog bureta, naravno. A onda shvatim da mi prija kajsija. Posle vidim da mi obična i barik dunja isto “leže”... I kako da odgovorim na tako jednostavno pitanje.
- Može li dobra kapljica bez dobrog zalogaja?
Ne može! Treba da se pije pametno, strpljivo, sa uživanjem. U Kikindi sam otvorio restoran koji nosi naziv kao i moj večiti broj na dresu - 20. Cela ova ideja oko destilerije i tog restorana je da se Kikindi i Banatskom Velikom Selu ostavi nešto trajno. Nešto po čemu ćemo se svi sećati mirisa i ukusa Banata. Živeli! - završava Krstajić dok nam se pored treće čašice dunje kao na slici nekog starog majstora “provlači” prošlogodišnji i najsvežiji kulen.
