Izvor: N1 televizija, 28.Nov.2017, 19:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mitrović: Podsticati Kinu da ulaže u našu ekonomiju
Treba podsticati Kinu da ulaže u našu ekonomiju i finansijske proizvodne cikluse, kako bismo mogli da izvozimo na njihovo tržište i tako zarađujemo novac kojim bismo otplaćivali kredite, smatra profesorka FPN Dragana Mitrović.
U Budimpešti se održava samit Kine i 16 zemalja Centralne i Istočne Evrope. Iako je na prvom samitu rečeno da će do 2015. godine obim saradnje narasti do 100 milijardi dolara, to se nije dogodoilo, iako je saradnja uvećena. Međutim, kako kaže >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << Dragana Mitrović, 300 puta se uvećao i deficit s Kinom. Ona navodi da postoji potencijal za proširenje saradnje, ali i opasnost da se deficit na strani 16 zemalja uvećava.
"Većina zemalja ima deficit s Kinom, ali ne tako ogoroman. Srbija je ima saradnju s Kinom, prema podacima PKS, Kina izvezla u Srbiju u vrednosti milijardu i 603 miliona dolara, Srbija je izvezla 25 miliona dolara, to je veliki deficiti i niska pokr uvoza izvozom. Treba da se nađu mehanizmi kako bi se to promenilo, različiti su kapaciteti ekonomija, imamo velike zemlje, recimo Poljska je veliki izvoznik poljoprivrednih proizvoda, oni nisu zadovoljni kako Kina otvara svoje tržište", kaže profesorka.
Na pitanje da li Kina pravi "kineski blok" u okviru EU, Mitrović navodi da u EU ima i takvih tumačenja, jer neki posmatrači iz Brisela smatraju da Kina gradi blok unutar EU i jača svoje pozicije - jačajući svoje ekonomsko prisustvo.
"Kina tako jača uticaj u ovim zemljama. To smatraju i za Grčku, da su se Grčka, Mađarska i Poljska uzdržale od usvajanja nekih deklaracija u EU u kojima se Kina osuđuje. Vidimo zabrinutost Brisela, model kineskog razvoja koji podrazumeva politički autoritet je uhvatio pelcer u nekim članicama, oslanjajući se na Kinu počinju da se ponašaju autoritarno, pozivajući se na nacionalizam, ekonomski nacionalizam".
Ovom inicijativom, smatra ona, Kina je, kad je EU bila ophrvana krizom, ponudila nešto što je nedostajalo - finansijska sredstva.
"Otvarala je delove tržišta za određene robe, želela da poveže zemlje regiona, sve je to zvučalo atraktivno, vdeli su u Kini nekog ko je sposoban da realizuje inicijative. EK ima problem u smislu što je kineska inicijativa odmah ponudlia 10 milijardi dolara za infrastrukturne projekte, a uslovi za korišćenje zajmova su da država korsnik da državne garancije, po pravilima poslovanja u EU to nije moguće, i samo su nečlanice mogle da koriste zajmove", rekla je ona.
Mitrović kaže da iako od Kine može mnogo da se nauči, ne treba kopirati kineski model deficitarnog finansiranja. Govoreći o modelu saradnje s Kinom, ona kaže da je saradnja uglavom u preferencijalnim kreditima, a, kako navodi, pokazalo se da su ti krediti skupi, iako su krediti pojeftinili na evropskim tržištima.
"Pitanje je koji su vam krediti dostupni, EU je uskratila zemljama kandidatima neke fondove. Srbija je prihvatala kineske inicijative, naše vlade kažu da se poklapaju s našim ciljevima i projektima, Kina je uložila preuzimajući Železaru, izgradila je tržni centar. Nema direktnih ulaganja u našu ekonomiju, najavljeni su poslovi za koje su potpisani ugovori, kada gledamo format saradnje i odnos Kine i EU, povećana je 70 odsto na teritoriji EU, mnogo više pokazuje do joj je prioritet razvijena ekonomija EU.
