Izvor: B92, 22.Maj.2017, 10:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Mi dajemo milijarde, ostalo od vas zavisi"
Beograd -- EIB će obezbediti ukupno 3,5 milijardi evra za razvoj država Zapadnog Balkana, ali od tih država zavisi hoće li taj novac iskoristiti ili neće.
To je izjavila šefica kancelarije za Zapadni Balkan Evropske investicione banke (EIB) Dubravka Negre na međunarodnom skupu "Bečki ekonomski razgovori - beogradski sastanak", koji organizuju Bečki ekonomski forum (VEF) u saradnji sa Savezom ekonomista Srbije (SES).
Rekla je da je EIB za razvoj infrastrukture >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u Crnoj Gori EIB finansirala 40 miliona evra, u BiH oko 70 miliona evra, a u Srbiji više od 200 miliona evra.
“Planiramo da obezbedimo dodatnih dve milijarde evra Zapadnom Balkanu u naredne tri godine, povrh već postojećih 1,5 milijardi evra. To je 3,5 milijardi evra novih investicija na Zapadnom Balkanu. To je moguće pošto smo banka koja se rukovodi projektima, a da li će to biti ostvareno zavisi od spremnosti projekata i njihove realizacije”, rekla je Negre.
Šefica kancelarije za Zapadni Balkan Evropske investicione banke istakla je da ta institucija pokušava da pomogne integraciju država Zapadnog Balkana u Evropsku uniju dajući podršku u razvoju privreda tih zemalja finansiranjem izgradnje infrastrukturnih projekata.
“Regionalne integracije, saradnja i povezivanje u regionu Zapadnog Balkana jedan su od naših prioriteta”, poručila je Negre.
Ona je podsetila da je EIB pomogla finansiranjem izgradnje Koridora deset u Srbiji sa šest miliona evra, kao i u Makedoniji, Koridora 5c u Bosni i Hercegovini sa oko 600 miliona evra, izgradnji železničke infrastrukture u Crnoj Gori...
“Ove godine planiramo da finansiramo železničku povezanost istočnog dela Srbije sa Bugarskom”, rekla je Negre, dodajući da je plan i da EIB podrži izgradnju gasne interkonecije izmedju Srbije i Bugarske.
Ludvig Nisen, član odbora Bečke berze, govorio je o važnosti regionalnog povezivanja za ekonomski razvoj, navodeći primer te institucije.
Kako je objasnio, početkom devedesetih godina prošlog veka, kada je počeo da radi u Bečkoj berzi, austrijsko finansijsko tržište bilo je veoma usko i ne naročito uspešno, jer je bila nacionalno orijentisana.
Kada je ta organizacija odlučila da napravi e-platformu, rekao je Nisen, uspela je da privuče međunarodne učesnike i od 100 odsto nacionalne investicije, koliko je to bilo devedesetih, sada, u 2017, ima više 80 odsto trgovinskih aktivnosti koji dolaze iz inostranstva.
"To pokazuje investicije koje se kanališu preko naše berze, da biste bili funkcionalni kao centralna infrastruktura na tržištu, morate biti povezani, ovo je dobar model kako održati progres lokalnih finansijskih tržišta", poručio je on.
Govoreći o saradnji Bečke berze sa Beogradskom, Lesen kaže kako te dve organizacije razmenjuju i šire tržišne podatke širom sveta. "Mi sarađujemo sa Beogradom u smislu da smo centar za tržišne podatke, to nije samo Beograd već i Zagreb i Ljubljana", kaže Lesen.
