Izvor: B92, 19.Dec.2011, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Manje para za odbranu i ekonomiju
Beograd -- Prema budžetu za narednu godinu, izdvajanja iz državne kase biće drastično smanjena Ministarstvu odbrane i Ministarstvu ekonomije.
Ministar odbrane Dragan Šutanovac imaće na raspolaganju 230 miliona evra manje nego prošle godine, dok će ministarstvo Nebojše Ćirića biti "kraće" za oko 120 miliona evra.
Budžetom za 2012. godinu predviđeni su ukupni prihodi od 750,1 milijardu dinara i rashodi od oko 890 milijardi dinara, uz deficit od oko 140 milijardi >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << dinara.
Najveći priliv budžeta očekuje se od PDV-a, i to oko 362,8 milijardi dinara, dok su drugi po veličini prihodi od akciza, oko 191 milijarda dinara.
"Što se tiče Ministarstva ekonomije, njima je budžet smanjen za 12 milijardi na poziciji neto budžetske pozajmice koje se prevashodno realizuju preko Fonda za razvoj, pošto je predviđeno da se od sredine naredne godine to radi preko Razvojne banke", naveli su u ministarstvu finansija.
Iako će prema Predlogu zakona o budžetu za 2012. godinu većina državnih institucija i ministarstava imati više novca nego ove godine, uočljivo je da će rashodi biti smanjeni Ministarstvu odbrane sa 78,3 milijardi na oko 53,2 milijardi dinara, a Ministarstvu ekonomije sa 48 milijardi na oko 36 milijardi dinara. Troškovi su skresani i kabinetu predsednika Srbije, za oko devet miliona dinara.
Ekonomista Ljubomir Madžar smatra da je dobro što će vojska i ekonomija imati manje novca. On kaže da mu "nikada nije bilo jasno zašto bi država trebalo da ulaže mnogo u vojsku jer svet je danas tako strukturiran da srpska vojska tu nema neku naročitu ulogu".
"Takođe, ne mislim da je loše što su smanjena izdvajanja Ministarstvu ekonomije jer je ono kroz razne problematične subvencije trošilo dosta novca. Te subvencije su sadržale visoku dozu proizvoljnosti i unosile nered i neizvesnost. Subvencionisanje kamata je bilo necelishodno, pa verujem da je dobro što je to ministarstvo dobilo manje para jer će biti i manje trošenja, koja su bila problematična", tvrdi Madžar.
U Ministarstvu finansija kažu da su sredstva smanjena Ministarstvu odbrane zato što je zakonom predviđeno da se isplate vojnih penzija od 2012. vrše iz PIO fonda, a ne preko ministarstva, pa im je za taj iznos i umanjen budžet. U Srbiji ima oko 50.000 vojnih penzionera i 37.000 osiguranika. Prosečno primanje vojnih penzionera iznosi oko 38.000 dinara.
Interesantno je da se, dok se seklo s jedne, i te kako dodavalo na drugoj strani. Krojači budžeta tako su "častili" sa više novca Državnu revizorsku instituciju (DRI), koja će u narednoj godini dobiti oko 442,2 miliona dinara, umesto 270,2 miliona, koliko je imala u 2011. godini. Povećanje sredstava u budžetu predviđeno je i za Fiskalni savet, koji će raspolagati sa 47,7 miliona dinara (u 2011. bilo 24,9 miliona dinara).
"Fiskalni savet je formiran sredinom ove godine, pa je i budžet u 2011. godini bio polugodišnji. DRI će više novca dobiti zbog većeg obima aktivnosti u 2012. godini", objašnjavaju u ministarstvu finansija.
Ekonomista Zoran Popov kaže da ovako skrojen budžet pokazuje da je urađen po "diktatu MMF-a".
"Budžet je napravljen da zadovolji njihove zahteve. Jasno je da nije učinjen bilo kakav napor da se budžet uredi u skladu sa potrebama privrede. On je sklepan tako da ispada da je najbitnije da deficit bude 4,25 BDP-a u sledećoj godini, iako je sigurno da će biti veći", kaže Popov.
On dodaje da je "nerazumno i zbog čega će veća sredstva dobiti, recimo, Fiskalni savet. Zato što zaslužni ekonomisti sede tamo, primaju plate i ponekad se slikaju? Niti su kome potrebni, niti je njihova uloga značajna za državu".
"S druge strane, pozdravljam odluku države da više novca prosledi Državnoj revizorskoj instituciji. Mislim da je to u redu, jer oni zaista mogu da promene neke stvari u zemlji, dok Fiskalni savet ima isključivo savetodavnu funkciju", procenjuje Popov.
I za Ljubomira Madžara je pohvalno to što je država odrešila kesu za revizore. "To govori da je vlast spremna da potroši više novca na one organizacije koje će nju kontrolisati. Taj stepen kontrole treba povećati i rekao bih da je vlast postupila veoma pošteno", zaključuje on.
