Izvor: Blic, 26.Jan.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Manja provizija za podizanje keša
Manja provizija za podizanje keša
Od Nove godine tarifa koju poslovne banke plaćaju prilikom podizanja gotovog novca u centralnoj banci smanjena je sa 0,8 na 0,2 odsto, saznaje 'Blic' u kabinetu guvernera NBS. Četvorostruko smanjenje tarife za podizanje keša u NBS usledilo je nakon mnogih žalbi poslovnih banaka da imaju veliki trošak kod podizanja gotovog novca, naročito kada su im potrebne veće količine keša, kao što je to slučaj prilikom isplate penzija.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Veliko smanjenje tarife za podizanje keša, po saznanjima 'Blica', rezultat je pokušaja sadašnjeg rukovodstva NBS da, uvođenjem nove filozofije poslovanja, sopstvene troškove ne pokrivaju visokim tarifama i time usporavaju novčane tokove. Uz smanjenje tarifa, po prvi put je i poslovnim bankama dozvoljeno da međusobno trguju gotovim novcem, odnosno da banke koje imaju višak keša taj novac predaju drugim bankama. Treba očekivati da ova odluka centralne banke ubrza tokove gotovog novca i da poslovne banke ubuduće redovnije predaju keš NBS, a ne da ga, kao do sada, čuvaju više dana nastojeći da izbegnu trošak prilikom ponovnog podizanja keša iz NBS.
Takođe, logično bi bilo da, zahvaljujući nižim troškovima pribavljanja gotovine, poslovne banke smanje i provizije koje za podizanje keša sa tekućih i žiro-računa naplaćuju građanima, a koje su do sada najčešće iznosile oko jedan odsto. Smanjenje tarife NBS za podizanje keša posebnu bi pogodnost trebalo da donese 'Poštanskoj štedionici' koja ima oko 60 odsto svih tekućih računa u zemlji, a time i svakodnevno veliku tražnju za gotovim novcem.
Prema saznanjima 'Blica', neke su banke već reagovale na odluku NBS i značajno smanjile proviziju za podizanje gotovine. Iako je formiranje stope provizije slobodno, treba očekivati da ona ne prelazi 0,5 odsto, što je dvostruko niže od dosadašnjeg iznosa. Inače, u NBS nameravaju da tendenciju smanjivanja tarifa nastave i kada je reč o drugim poslovima koje obavlja centralna banka. Hoće li se na sličan način prema svojim klijentima ponašati i poslovne banke, ostaje da vidimo.
B. Krivokapić
