Izvor: Danas, 04.Mar.2015, 09:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Malinari traže otkupnu cenu od 2,3 evra
Beograd - Proizvođači malina u Srbiji i dalje ne mogu da postignu zadovoljavajuću cenu za taj izvozni artikal. Najnezadovoljniji su uzgajivači iz ariljskog i užičkog kraja, gde je otkupna cena tog voća prošle godine iznosila oko 130 do 150 dinara po kilogramu, dok su u šabačkom kraju hladnjače plaćale čak 230 dinara za kilogram.
Zato pojedina udruženja malinara iz Ivanjice, Arilja, Užica, Kosjerića i Požege insistiraju na nastavku razgovora sa nadležnima, gde će >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << za tekuću godinu zahtevati akontnu cenu od 2,3 evra po kilogramu, ali i isplatu razlike za prošlu.
Dobrivoje Radović iz ivanjičkog udruženja proizvođača malina optužio je pojedine hladnjače da lobiraju proizvođače kako bi sprečili nastavak razgovora o ceni tog voća.
- Za proizvedenu malinu iz 2014. godine nije obračunata krajnja cena i očekujemo nastavak razgovora sa predsednikom Vlade. Na prethodnom sastanku, održanom u avgustu 2014, apelovali smo na hladnjačare da se cena na tržištu uskladi, budući da smo mi iz Ivanjice i Arilja oštećeni u odnosu na Kolubarski i Mačvanski okrug - izjavio je Radović.
Dragoš Adžić, bivši potpredsednik Unije proizvođača Srbije i predsednik užičkog udruženja malinara, smatra da je cena od 2,3 evra po kilogramu tog voća opravdana, s obzirom na stalni rast cena đubriva i druga ulaganja, ali da sumnja da će se to i realizovati, s obzirom da se malinari svake godine susreću sa istim problemom.
Dosta je stranaca kupilo vodeće hladnjače u Srbiji. U prvoj dekadi juna, kada je počela berba, u šabačkom kraju cena je krenula sa 230 a dostigla 250 dinara po kilogramu, dok je u užičkom počela sa 150 a završila sa 170. Iako je u toku berbe cena korigovana u šabačkom kraju, ona nije izjednačena. Ovolike razlike su nekorektne, a udruženja su odavno tražila da cena bude jednaka na celoj teritoriji Srbije - kazao je Adžić i dodao da je prinos u poslednje tri godine sa 90.000 tona spao na 40.000 tona, i da mnogi proizvođači odustaju zbog neisplativosti proizvodnje.
U brojevima
Srbija je među vodećim zemljama kada je kvalitet proizvedene maline u pitanju. Pod malinjacima je oko 15.000 hektara, uzgojem se bavi 60.000 do 70.000 domaćinstava, a svake godine kroz proizvodnju tog voća posao nađe 50.000 do 60.000 ljudi.
