Izvor: Politika, 14.Maj.2015, 08:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MMF: prodajte ili zatvorite propale firme
Od 526 državnih preduzeća na pazar ponuđeno samo 12, a do kraja maja se očekuju tenderi za prodaju još 15 firmi
Misija MMF, koja je juče završila boravak kod nas nije krila nezadovoljstvo dosadašnjim tempom i rezultatima privatizacije državnih preduzeća. Očekivao se mnogo veći broj strateških partnera, kupaca za najveću broj finansijski propalih preduzeća, jer smo se obavezali da 526 firmi prodamo ili pošaljemo u stečaj do kraja godine.
Kupce su do sada >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pronašli samo FAP i „Aleksa Šantić”, a među onih 12 malobrojnih za koje su „na mišiće” raspisani javni pozivi nalaze se Izdavačko preduzeće „Rad” iz Beograda, „Autotransport” iz Kraljeva, „Betonjerka” iz Sombora... Ministar privrede Željko Sertić obećao je misiji MMF pred odlazak iz Beograda da će do kraja maja biti objavljeno još 15 tendera. O kojim preduzećima je reč u Agenciji za privatizaciju juče nisu hteli da govore pošto spisak još nije konačan.
Opravdanje za ovako sporu privatizaciju ministar privrede je pronašao u mnogobrojnim procedurama koje treba ispoštovati, strogom zakonskom okviru, restituciji i katastru. Slično je potvrdio i ministar finansija Dušan Vujović na rastanku sa MMF kada je naveo primer PKB-a koji je atraktivno preduzeće, ali uprkos tome ne može da se privatizuje, jer nije rešeno pitanje podele zemljišta na poljoprivredno i građevinsko.
– Ne možete rešiti pitanje 500 preduzeća u nekoliko meseci jer je to nemoguć posao. Nema odustajanja od privatizacije, niti pomeranja rokova. Samo manji deo preduzeća dobiće do godinu dana zaštitu, ali po preciznim i jasnim planovima – kazao je Sertić.
Od MMF je, kao što je poznato, traženo da 16–17 preduzeća ostanu zaštićena od prinudne naplate poverilaca, a tako i izvesnog stečaja posle 31. maja. Od tog dana država po odluci Ustavnog suda prestaje da štiti 97 preduzeća u restrukturiranju. Ako se pođe od toga da će u krug odabranih ući strateški važna preduzeća za privredu naše zemlje koja zapošljavaju najviše ljudi, tu će se verovatno naći „Prva petoletka”, „14. oktobar”, „Petrohemija”, RTB „Bor”, „Galenika”, PKB, „Mostogradnja”, „Ikarbus”, „Simpo”, „Jumko”… Sve ove firme broje oko 20.000 radnika.
Ministar Sertić je naveo da je za 338 preduzeća definisano na koji način će biti restrukturirana i privatizovana. Njihova sudbina biće rešena do 1. jula ove godine.
– Za svako preduzeće imamo akcioni plan i ukoliko u određenom periodu ne nađemo strateške partnere ili nemamo način za njihovo restrukturiranje, ta preduzeća će doživeti sudbinu kao i sva ostala (stečaj) – rekao je ministar privrede.
Prema dogovoru sa MMF firme koje čekaju privatizaciju ne smeju da dobijaju nikakve državne subvencije. Tačnije, za njih je izdvojeno samo četiri miliona evra dok su im za poslovanje potrebne stotine miliona evra godišnje.
Imajući ovo u vidu njihova sudbina bi morala brže da se rešava. Direktor Agencije za privatizaciju Ljubomir Šubara prvi je ukazao da su za sporost i odugovlačenje krivi i zaposleni u toj agenciji, ali i direktori preduzeća u restrukturiranju koji opstruiraju privatizaciju, jer će ostati bez posla kada taj proces bude završen. Da bi kaznio zaposlene u Agenciji ministar privrede im je smanjio plate za oko 30 odsto (plata fakultetski obrazovanih radnika je 103.000 dinara). Kazne tek treba da stignu direktore preduzeća i zastupnike državnog kapitala.
– Svi smo besni zbog dosadašnjeg vođenja privatizacije, ponašanja rukovodstava tih preduzeća, ali i agencija – rekao je ministar privrede jednom dnevnom listu i najavio smenu 10 direktora i 27 zastupnika kapitala.
Samo nije odgovorio zašto ranije to nije učinio i kakve svrhe to ima sada?
