Izvor: B92, 21.Feb.2012, 18:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"MMF nas ne tera kasnije u penziju"
Beograd -- Potpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobabić kaže da u bližoj budućnosti neće biti pomeranja starosne granice za odlazak u penziju ni povećanja godina staža.
On dodaje da odluku o tome od Srbije nije tražio ni Međunarodni monetarni fond.
"MMF nije zahtevao da neko donese odluku da se pomeri staž, takav predlog nigde ne postoji i o tome razgovori nisu vođeni", rekao je Krkobabić povodom učestalih tvrdnji da nas očekuje pomeranje starosne granice za odlazak >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u penziju i povećanje radnog staža.
U ovom trenutku, smatra potpredsednik Vlade, u Srbiji nema uslova za pomeranja staža ni godina života za odlazak u penziju, a "jedino ima uslova da se izuči kako bi na duži period moglo da se izvrši to pomeranje, a da se osnovna ljudska prva ne dovedu u pitanje".
Prema aktuelnm podacima Fonda PIO, muškarci u Srbiji u proseku odlaze u penziju sa navršenom 61 godinom života i 38 godina staža osiguranja, a prosek za žene je 58 godina života i 32 godine staža.
Pomeranje starosne granice za odlazak u penziju, povećanje godina radnog staža i eventualno smanjenje prinadleznosti najstarijih u Srbiji, teme su koje okupiraju javnost ovih dana, posebno nakon najava iz EU da bi životni vek zaposlenih dugoročno gledano mogao biti povećan na 72, pa i više godina.
Krkobabić poručuje da isplatu penzija, njihovu redovnost i povećanje, u skladu sa povećanjem plata u državnom sektoru, niko neće dovoditi u pitanje u ovom mandatu vlade.
U razgovorima sa MMF penzije su pominjane u okviru ukupnog projekta štednje i tada je predočeno da se penzije u Srbiji ne mogu više smanjivati jer su one već sada na najnižem mogućem nivou, dodaje on.
Kada je reč o produženju radnog staža i starosne granice za odlazak u penziju to je tema koja se tek izučava u celom svetu i postoji tendencija da se ona pomera u zavisnosti od dužine života, kazao je vicepremijer.
"Ta pomeranja se, međutim, ne vrše na prečac, već na duge rokove od 20 do 30 godina, pa i više, te je stoga apsolutno nemoguće o tome govoriti u ovom trenutku”, kazao je Krkobabić koji smatra da će neka buduća vlada u Srbiji verovatno prvo razmišljati o izjednačavanju godina staža među polovima, a potom i o produženju starosne granice za odlazak u penziju.
Penzije se moraju isplaćivati
Ekonomista Goran Nikolić kaže da se zbog objektivno produženog životnog veka u svim zemljama sveta razmišlja o povećanju efektivnih godina rada ili pomeraju starosne granice za odlazak u penziju.
Cilj je, kazao je Nikolić, da efektivne godine rada budu što duže i dodao da kod nas, na primer, ona u proseku iznosi 26 godina, što je malo, jer zaposleni najčešće odlaze u starosnu ili invalidsku penziju.
U Srbiji trenutno ima 1,68 miliona korisnika penzija s tim da će ove godine gotovo polovinu sredstava potrebnih za njihovu isplatu biti uzeto iz budžeta države, rekla je Timotijevićeva, dodavši da je dotacija države za te namene u prošloj godini bila manjia i da je iznosila 47 odsto.
On je primetio i da je do sada zabeležen veliki napredak u sprečavanju zlouptorebe odlaska zaposlenih u invalidsku penziju u odnosu na raniji period.
Nikolić je rekao da je austrijski model najverovatniji i najbezbolniji metod, objašnjavajući da to podrazumeva da se u narednom periodu od oko 20, pa i više godina starosna granica za odlazak u penziju pomera za po nekoliko meseci, što bi značilo da bi, na primer, 2020. godine i kasnije, muškarci u penziju odlazili sa 67 godina života.
Osvrnuvši se na najavu da će Evropska komisija uskoro promovisati dokument prema kome će starosna granica za odlazak u penziju povećati na više od 70 godina, Nikolić je ukazao da Evropska unija ima pravo preporuke, ali ne i nametanja pravila.
O pravilima, kazao je, odlučuju isključivo države svaka za sebe i u skladu sa svojim mogućnostima.
Prema njegovim rečima, priča o sredstvima za isplatu penzija je u ovom slučaju potpuno irelevantna, jer penzije se moraju isplaćivati, a da li će to biti iz budžeta ili iz nekih drugih fondova, nevažno je.
