Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 07.Jun.2015, 01:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ljubomir Živkov: Novo doba

Ne pamtim da je nešto u selu očekivano tako željno kao struja. Jednog su proleća iskopane rupe, dobili smo najpre bandere od bagrema, ni dovoljno visoke, ni prave, ličile su na stubove za ogradu, a daleko su bile od toga da budu istovetne, što sam bio uveren da elektrika iziskuje. Uglavnom su dvojica počinilaca, meni poznatih odranije, porušila te odveć plitko zasađene vesnike napretka; ubrzo nakon diverzije koja je prošla nekažnjeno, dovezene su prave bandere, nalik jedna drugoj kao >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << jaje jajetu, premda crne: imaće keramičke bele šolje na vrhu i metalnu tablu, repliku gusarske ili četničke zastave - lobanja i preteća poruka: VISOKI NAPON! OPASNO PO ŽIVOT! Isuse blagi, kako ćemo ovoj pogibelji umaći, što nema podrobnije uputstvo, sme li se prolaziti ispod žica, koliko se blizu sme prići banderi, hoćemo li i kad budu postavljene žice smeti da sa bandera skidamo smolu za pecanje pauka, vrste koja u našem klimatskom području nije imala sreće da bude otrovna? Kuglicu smole zalepljenu za kraj kanapa spuštali smo bezdušno u njihove kućice lako uočljive na utrinama: vadili smo odonud nesrećne stanare, crnoj kugli koja se spuštala odozgo pauk bi se goloruk, kao naš narod okupatoru, kuražno suprotstavio, i bio bi iz skrovitosti doma svoga izvučen u blještavo avgustovsko podne.

Koliko god vekova da je čekano i na napredak same nauke i na dolazak struje, sve se, kad je napokon otpočeto, grozničavo ubrzavalo: jedni dovršavaju transformator iznad dolje, drugi uveliko unutar soba budućih klijenata „Elektrodistribucije“ prave žljebove kroz koje će proći kabel neviđeni (debeo kao palac, obavijen folijom koja je spolja ličila na staniol, sivobeli); moleraj, rađen ponegde i sa tri mustre, prvi je platio cenu progresa, negde je vod išao i po samim štraftama koje su Mara i Milanko mukotrpno izvlačili. Video sam prvi put da živim u kući od naboja, fajermaor je bio samo spolja obučen u ciglu, na njemu će se naći dve šolje, nalik onima na banderi, samo sitnije i tamno-braon: mora da se razlikuje javno dobro od sitnosopstveničkog priključka: to mi je kao šestogodišnjaku već bilo jasno.

Jezik se trudio da drži korak sa napretkom, oćete vi da uvučete struju, čulo se na svakom ćošku, bunaru ili prilikom trebljenja pasulja na ulici: zvuči pomalo domorodački, ali ispravno je, silu koja se ne vidi, a sija kao stotinu sveća, ti uvlačiš u rođenu kuću, nadajući se da je napon ipak slabiji nego na banderi ili u transformatoru. Nisu svi u prvom talasu elektrifikacije uvukli struju u štalu, namirićemo za vedla, ili uz fenjer, i ovo za sobe košta nas đavo i po. Elektrika je shvatana kao zamena za petrolejku, i mnogi prvokorisnici nisu imali ni jedan jedini utikač, samo prekidače za sijalice. Mi smo imali viziju radioaparata i Knežević nam je napravio utičnicu za budući medij, prvi nakon „Politike“ koji će ući u kuću.

Struja je iznedrila i jedno poređenje: član crkvenog hora, u ono doba mršav drugi tenor, sa malo izraženijim jabučicama, došao mamuran, izmučen i bled na Službu Gospodnju, a Stojan Nikodinov će: „Znaš da mi ličiš na onog sa bandere!“

Serijal "Dopisnica iz Banata" možete pratiti svake subote na Prvom programu RTV u 19.20.

Sve dosadašnje priče Ljubomira Živkova možete pronaći u sekciji BLOG.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...