Izvor: TvojPortal.com, 17.Maj.2011, 09:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Lidl” napokon dolazi u Srbiju
/dnevnik.rs/ Da li zbog monopola, nesređenog tržišta ili nečeg trećeg, svetski diskontni trgovinski lanci, u čijim hipermarketima su, naravno, cene najpovoljnije, godinama su zaobilazili Srbiju, a izgleda da ćei tome uskoro doći kraj. Nemački internacionalni diskontni lanac „Lidl” obezbedio je lokaciju za objekat u Novom Sadu, saznaje „Dnevnik”.
Ovu informaciju nisu mogli da nam potvrde u nadležnim gradskim institucijama, ali nam je rečeno da su predstvnici >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << nemačke kompanije tim poslom dolazili kod njih. Nezvanično saznajemo da je „Lidl” bezecovao lokaciju na Futoškom putu, te da to nije jedini objekat koji planira da otvori u Novom Sadu.
Podsetimo, „Lidl” je registrovao poslovanje u Srbiji 22. decembra 2010. godine. Osnivač firme je „Lidl Srbija supermarketi”, a osnivački kapital je 20.000 evra. Krajem prošle godine iz centrale „Lidla“ u Nemačkoj potvrđeno je da kompanija ispituje uslove i šanse u mnogim zemljama, između ostalih i u Srbiji, ali da će odluku o dolasku na srpsko tržište doneti kad završi analize.
„Lidl”, inače, posluje u regionu: u Mađarskoj, Sloveniji, Bugarskoj... Već nekoliko godina prisutan je u Hrvatskoj i, sve su prilike, biće prvi diskonter koji dolazi u Srbiju. U našoj zemlji još uvek ne posluje nijedan diskontni lanac, a te su prodavnice prilično jeftinije od konkurencije. Naime, to nisu luksuzni objekti, ulaganja u njih nisu velika, roba nije uredno složena na rafove, već je na paletama, u kutijama... Najčešće su površine od 1.000 do 2.000 kvadratnih metara, što znači da su u rangu supermarketa.
Takozvani hard-diskonti, pa i „Lidl”, uspevaju da ponude robu po cenama nižim od konkurencije tako što u ponudi uglavnom imaju proizvode trgovačkih marki ili nabavljaju manje vrsta istog artikla, ali u ogromnim količinama. U ponudi, na primer, imaju samo dve-tri vrste kafe ali, pošto ih nabavljaju u velikim količinama, dobijaju i povoljnije uslove, ondosno niže su cene.
U okruženju, inače, posluje nekoliko diskontnih lanaca. Recimo, osim „Lidla”, u Bugarskoj, Rumuniji i Hrvatskoj prisutan je „Kaufland”, u Mađarskoj, Sloveniji i Grčkoj posluje nemački „Aldi”...
Sve ovo pokazuje da konkurencija na srpskom tržištu ni izbliza nije kakva bi trebalo da bude, a tu leži i odgovor na pitanje zbog čega je inflacija u Srbiji bila ubedljivo najveća u regionu. Da smo imali više trgovinskih lanaca, i to ovih jeftinijih, ni cene hrane ne bi tako divljale jer bi se svaki trgovac morao zapitati kako će reagovati konkurencija i gde će građani i od koga radije i povoljnije kupovati. S. G.
ekonomijaSrbijatrgovinski lancimonopol
