Izvor: Glas javnosti, 27.Maj.2008, 05:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kupac hoće „Janka Lisjaka“ za bagatelu
BEOGRAD - Jedinu ponudu za kupovinu holdinga „Janko Lisjak“ iz Beograda dao je konzorcijum firmi „Napred“ iz Beograda, „Stilsoft“ iz Zemuna i IDS iz Beograda. Oni daju 1,6 miliona evra za 69,45 odsto kapitala, ali reprezentativni Samostalni sindikat smatra da je to „smešno mala suma“ i da samo njihova zgrada od 1.400 kvadrata u Ulici despota Stefana 57 vredi više od toga.
- Ponudu koju je dao jedini kupac sa investicionim programom u nekim vozilima ne samo da je neozbiljna >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << nego i smešna, a o uslovima socijalnog programa nema ni reči, zbog čega tražimo poništavanje tendera - piše u pismu sindikata preduzeća upućenom Agenciji za privatizaciju. Sa ovakvom ponudom, upozoravaju sindikalisti, vrednost 15 odsto akcionarskog kapitala koji pripada sadašnjim i bivšim radnicima je samo 220.000 evra.
Korčagin Milovanović, koji je ispred zaposlenih član Tenderske komisije, i Krsta Mitić, direktor holdinga, glasali su protiv ovakve prodaje, ali će konačnu odluku doneti državni činovnici, koji čine većinu u Komisiji. Pre konačnog glasanja, privatizacioni savetnik „BS konsalting“ daće mišljenje da li treba prihvatiti ponudu i započeti razgovore sa konzorcijumom. Ostali članovi Tenderske komisije su Luka Andrić, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije, Zoran Cekić, predstavnik opštine Palilula, i Aleksandar Milunović, takođe iz Ministarstva ekonomije, na čijem je čelu Mlađan Dinkić.
Za Aleksandra Milunovića, Milovanović kaže da se pojavio samo jedanput, a predsednik Andrić po zakonu ima pravo na dva glasa, tako da predstavnici „Janka Lisjaka“ nemaju šanse da preglasaju državne činovnike. Odluka o tome hoće li se prihvatiti jedina ponuda treba uskoro da se donese.
KUPUJU IH ZBOG ZGRADA I PLACA U KRNJAČI
U Agenciji nismo uspeli da saznamo ko je otkupio dokumentaciju i zašto se preduzeće četiri godine spremalo za prodaju. Milovanović tvrdi da je konzorcijum ponudu dao bukvalno u poslednjem minutu.
„Tražimo da se tender poništi, jer sredstvima koja očekujemo iz inostranstva i zaposleni bi mogli da ga kupe za 1,6 miliona evra i na taj način zadrže delatnost „Janka Lisjaka“, koji postoji od 1944. godine „, naglašava Milovanović i dodaje da sumnjaju da ih konzorcijum kupuje samo zbog zgrada i placa u Krnjači.
I MIŠKOVIĆ BIO U IGRI
Tender za prodaju „Janka Lisjaka“, koji je projektovao i radio energetska, hidrotehnička i termotehnička postrojenja u mnogim objektima u Srbiji, Iraku, Rusiji i ostalim zemljama, objavljen je oktobra prošle godine, a rok za davanje ponuda produžavan je tri puta. Milovanović tvrdi da je tendersku dokumentaciju otkupila i „Luka Beograd“, koja je u vlasništvu Miroslava Miškovića, ali je odustala u zadnji čas posle spora sa Gradom Beogradom oko vlasništva nad zemljištem.
- Vrednost „Janka Lisjaka“ po tržišnim cenama je 20-30 miliona evra. Najvrednije je zemljište u Krnjači od 17,5 hektara pored Pančevačkog puta, u čijoj blizini bi trebalo da se preseli „Luka Beograd“ i gde bi trebalo da izbije most preko Ade Huje, što će znatno podići vrednost placa. U zgradi preduzeća „Rad“ u stečaju u Novom Beogradu naših je 6.000 kvadratnih metara, tu je i zgrada u Despota Stefana. Osim toga, imamo i još nespornih potraživanja iz inostranstva od oko deset miliona dolara - ističe Milovanović. On dodaje da niko ne zna koliko je „BS konsalting“ procenio firmu, dok u Agenciji za privatizaciju kažu da će taj podatak biti dostupan članovima Komisije čim savetnik saopšti da li treba prihvatiti ponudu jedinog učesnika na tenderu.
Inače, u tenderskoj dokumentaciji koju kupuju zainteresovani kupci piše da su prava i imovina „Janka Lisjaka“ jednake obavezama, što bi moglo da znači da firma vredi jedan evro. To je, kako kaže direktor Mitić, bio razlog da i pre nego što je saznao da ponuđač nudi 1,6 miliona evra ne glasa za jedinu ponudu jer taj podatak nije tačan.
- Možda su prava i obaveze na istom nivou od oko sedam miliona evra, ali tu je imovina koja umesto dva miliona evra, koliko stoji u tenderskoj dokumentaciji, vredi 15 puta više. U međuvremenu su dugovi smanjeni jer su od 3,8 miliona dolara, koje nam je nedavno uplatio SDPR za ranije poslove u Iraku, plaćeni višegodišnji doprinosi za radnike, pa ni podatak o našim obavezama koji stoji u dokumentaciji nije više tačan - kaže Milovanović.
Sindikati se protive ovakvoj prodaji preduzeća i zato što kupac prihvata samo minimalne obaveze iz socijalnog programa, prema kojem samo prve godine neće biti otpuštanja radnika. Novi vlasnik bi tako dobio očišćeno preduzeće sa minimalnim brojem od 150 zaposlenih jer je država proteklih meseci finansirala rešavanje viška radnika kojih je 2003. godine, kada je pokrenuta privatizacija, bilo skoro 700.
