Izvor: B92, 10.Sep.2013, 18:35   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Krstiću treba politička podrška

Beograd -- Mere koje je najavio ministar finansija Lazar Krstić nije lako sprovesti i za to će mu biti potrebna politička podrška, ocenjuju ekonomisti za "24 sata".

Sudeći po nastupu ministra finansija Lazara Krstića, pojedini političari okrenuli su ploču i odjednom pristaju na bolne poteze koje su godinama ranije, da bi sačuvali glasove, izričito odbijali, ocenjuje list "24 sata".

Smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru, zamrzavanje plata i penzija neki su od >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << poteza o kojima se kod nas godinama govori, a koje bi novi ministar možda i mogao da sprovede.

Diplomac s Jejla našao je način da ipak sprovede ideje koje godinama viđeniji ekonomisti u Srbiji zagovaraju. Javni sektor od oko 400.000 ljudi je preglomazan, a plate i penzije u situaciji u kojoj su rashodi budžeta daleko veći od prihoda nemaju prostora za rast.

Međutim, nije lako sprovesti takve mere u Srbiji, gde je oko milion ljudi već bez posla, a privreda na kolenima.

"Ako se na tom planu nešto i uradi, mada to do sada nije uspevalo, onda to neće biti Krstićeva zasluga, nego je zasluga njegovih političkih nalogodavaca. Imam utisak da je aktuelna vlast dobro učinila što je pozvala njega i još par vanstranačkih ljudi jer će to olakšati povlačenje bolnih poteza", kaže za "24 sata“ profesor Ljubomir Madžar.

Znalo se odavno da to mora da se uradi, ali niko nije hteo da se u to upusti, kaže i ekonomista Miroslav Prokopijević.

"Posebno je nezgodno u vreme krize da idete na smanjenje javnog sektora jer direktno povećavate broj nezaposlenih. Ono što bi najbolje bilo da se uradi jeste da se drastično poboljša poslovno okruženje koje će privući strana ulaganja, pa da tada, ako otpuštate, bar deo tih ljudi može da nađe posao u privatnom sektoru. Takav privatni sektor mogao bi da zbrine i one koji su sada nezaposleni", kaže on za „24 sata“.

Poboljšanje poslovnog okruženja bi se, prema njegovim rečima dogodilo ako bi se, kako je takođe najavljeno, promenio zakon o radu.

"Trebalo bi ukinuti otpremnine i omogućiti poslodavcima da lakše zapošljavaju i otpuštaju, pa će onda oni hteti da zaposle više ljudi. Ovako, državna potrošnja je blizu 50 odsto od BDP-a, a za penzije, na primer, izdvajamo 13 odsto bruto domaćeg proizvoda. Ne znam da li igde postoji zemlja s tolikim učešćem penzija. Nemačka je recimo na 12 odsto, a Bugarska i Slovačka ispod 10 odsto. Tamo i prosečna penzija nije 40 do 50 odsto od plate, nego 30 do 40 odsto", navodi Prokopijević.

Krstić je u "Utisku nedelje" TV B92, govoreći o stanju privrede, rekao da se "nalazimo na brodu koji tone i da od tog broda moramo da napravimo jahtu“.

"Određenom broju ljudi će možda biti bolje već sutra, a za čitavu ekonomiju kao takvu mi se nadamo da će već u 2014. da se vidi napredak koji ćemo gledati da usmerimo na zapošljavanje i na povećanje privredne aktivnosti“, poručio je Krstić i dodao da je ključno i smanjenje poreza na rad, što bi stimulisalo privrednike da zapošljavaju.

Nastavak na B92...