Izvor: B92, 20.Jun.2010, 01:50   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kriza zatvorila ulaz u hipermarkete

Beograd -- Trećina stanovništva u Srbiji ređe ide u velike kupovine, odnosno u megamarkete, dok šest odsto više uopšte ne odlazi u veće nabavke, pokazuju istraživanja.

Neophodne dnevne namirnice zbog sve tanjih novčanika nabavljaju u prodavnicama u komšiluku. Sve manje para ostaje za šoping i posete velikim marketima.

Na pitanje da li su hipermarketi time ugroženi, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Petar Bogosavljević, kaže da se "nikako >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ne može govoriti o ugroženosti velikih marketa, bez obzira na ekonomske prilike"

On kaže da trgovci obim i vrstu svog poslovanja prilagođavaju tržišnim prilikama i dodaje da je "svuda kriza tražnje, na svim nivoima, pa ni megamarkete nije zaobišla. Ali, i dalje su konkurentniji od običnih prodavnica".

Konstantno opadanje prometa

Promet robe prošle godine opao je za 12,3 odsto u odnosu na 2008, a broj zaposlenih za 0,9 odsto - sa 199.495 na 193.065 radnika, navode u Udruženju za trgovinu. Najviše je opala prodaja tehničke robe, nameštaja, odeće i obuće...

"Kapaciteti našeg tržišta neosporno su smanjeni, imajući u vidu i manji obim potrošnje. To je i jedan od razloga zašto je usporen ulazak stranih trgovinskih lanaca. Oni svakako prave i procene buduće potrošnje, a sadašnji standard naših građana ne obećava mnogo", dodaje Bogosavljević.

Inače, dodaje, sve više se smanjuju razlike u ceni između malih i velikih trgovina, što je logična reakcija na krizu, jer se i jedni i drugi prilagođavaju tržišnim uslovima.

U vodećim trgovinskim lancima potvrđuju, ali ne žele zvanično da komentarišu, da se kupci zbog smanjene kupovne moći okreću manjim prodajnim objektima, u kojima kupuju samo najneophodnije.

"Odlazak u kupovinu u hipermarket, podrazumeva da ćete potrošiti znatno više novca nego što ste planirali. Više se sada uštedi kod lokalnog mesara, pa i piljara, jer i male radnje nude akcije i sniženja", kaže Ljubica Petrović, domaćica.

Naravno, ima potrošača koji su bili i ostali verni manjim radnjama, bez obzira na povoljnije cene u hipermarketima. Presudan je, procenjuju stručnjaci, socijalni kontakt - lepa reč i „komšijska toplina". Kupci, pritisnuti krizom, u svakom slučaju, menjaju navike.

"U kupovini sada važi ona 'triput meri - jednom seci'", kaže Snežana Delić, iz GFK agencije za marketinška istraživanja, i dodaje da se ipak "i dalje i te kako vodi računa da ono što je kupljeno ima najbolji odnos kvalitet - cena. Naši potrošači se, inače, teško odriču kvalitetne robe, a kada već moraju to da učine i da pređu na nepoznate marke, onda i tu očekuju da se zadovolji neki kvalitet".

U Srbiji trenutno ima više od 40 hipermarketa i prilično su neravnomerno raspoređeni. Narednih godina, sudeći prema najavama, očekuje se njihova ekspanzija i bolja raspoređenost na tržištu. Veliki tržni centri postali su mnogo više od mesta za kupovinu, kažu stručnjaci i dodaju da se "tamo ide u frizeraje, kod manikira, u igraonice, bioskope, ali i na porodične ručkove".

Na našem tržištu posluje i oko 105.000 samostalnih trgovinskih radnji (STR), od čega trećina prodaje prehrambeno-mešovitu robu. "Male komšijske radnje i dalje će funkcionisati ukoliko se preorijentišu na dnevnopotrošne artikle, a robu nabavljaju od manje poznatih proizvođača na tržištu, jer samo tako će biti konkurentni velikim trgovcima", ističu u Udruženju za trgovinu.

Nastavak na B92...