Izvor: B92, 23.Okt.2012, 20:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kriza otvara Španiju za srpsku robu
Kuenka -- Geografski, ekonomski i kulturno nismo mnogo daleko jedni od drugih, ali međusobna razmena je jako niska u odnosu na mogućnosti, piše Politika.
U Španiji se među običnim svetom, pa čak i među ljudima u državnim službama, veoma malo zna o Srbiji. Pogotovo u onom njenom centralnom delu, pokrajini Kastilja la Manča, koja se nalazi između najvećeg (Madrida) i trećeg grada po veličini (Valensije). Drugi najveći grad u veoma prostranoj Španiji je, naravno, Barselona >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << (Katalonija).
Kada sasvim obične ljude pitate šta zna o Srbiji i šta im je prva asocijacija na našu zemlju, odmah spominju košarkaše, fudbalere i raspad Jugoslavije. Ne bez razloga. Španija je veoma ranjiva po pitanju međupokrajinskih odnosa u kojima su veoma izraženi separatistički pokreti u Kataloniji ili Baskiji. Znaju, uglavnom, da smo negde na jugoistoku Starog kontinenta. Neki nas mešaju s Bugarima i Stočkovim, ali ne znaju ni za jedan naš proizvod ili obeležje po kome nas izdvajaju od drugih. Malo stariji navijači sećaju se Mijatovića i njegovih dobrih partija u Valensiji i Realu. I tu je kraj.
Pitamo Rohelija Parda, drugog čoveka pokrajine Kastilja la Manča u Kuenki, administrativnom centru istoimene provincije, zašto je to tako? Srbija nije mnogo bliža Italiji, ali ta zemlja je naš drugi izvozni partner. Njena preduzeća su u procesu privatizacije ostavila dubok trag u našoj ekonomiji. Pa tu je i Fijat. Zašto Španije nema na Balkanu?
Pardo se odmah složio sa ocenom da Španci, kao veliki evropski narod, sa 46 miliona stanovnika, ne znaju mnogo o istočnoevropskim državama. Jednostavno, kaže, bili su decenijama veoma okrenuti sebi. I pre ulaska u EU postojao je gotovo čitav pokret – Španija Špancima. Trudili su se, pogotovo kada su postali član velike evropske porodice država, sa četvrtom ekonomijom po snazi, da se uzdignu. Ne samo ekonomski.
Aktuelna kriza ih je, po mnogo čemu slična onoj koja je i Ameriku zadesila zbog velikih ulaganja u nekretnine, veoma otreznila. Shvatili su da nije sve u domaćem tržištu i razvojnim podsticajima koji dolaze iz njega. Italija im je primer. Moraju, uverava nas, izaći u svet i ponuditi svoju robu.
Pardu nije nepoznato dokle smo kao zemlja stigli u približavanju EU. Po njemu mi smo odavno trebali da budemo u toj ujedinjenoj Evropi, ali šta je tu je. Vreme do punopravnog pristupanja, međutim, ne smemo kako reče da provedemo čekajući da neko uradi nešto umesto nas. Srbija bi, naglašava, trebalo da uči na njihovim greškama i propustima. I savet – ulažimo što više u obrazovanje i praktične veštine mladih. Evropi, pa i Španiji, za koju deceniju biće potrebne armije obrazovanih, sposobnih i vrednih ruku.
A Srbija?
Kriza je pokrenula Španiju da traži spoljnotrgovinske partnere. I Srbija u toj strategiji ima svoje mesto. Kastilja la Manča je poljoprivredna zemlja sa dva miliona stanovnika i izvozom agrarnih proizvoda od 150 miliona evra. Izvozi voće, vino, meso, sir, maslinovo ulje, beli luk, koštunjavo voće (pistaće)... Uvozi puno toga. Ima, ako smo konkurentni, mesta i za ne neke proizvode iz Srbije. Pardo se raspituje i o mogućnostima da se kupi koji komad zemlje na kome bi španske firme zasnovale neku svoju proizvodnju i bile bliže tržištima velike Rusije ili Turske, jer on zna da Srbija ima veoma povoljne trgovinske i carinske sporazume sa tim velikim zemljama.
Pitamo ga kako da to izvedemo kada se jako malo poznajemo i nemamo tesne privredne i druge ekonomske odnose? A Pardo u maniru iskusnog političara odgovara u sasvim drugom smeru – sve će biti lakše ako posao prepustimo malim i srednjim privrednicima i njihovim asocijacijama. Da ih interesi povežu, a ne vlade ili političari. Oni će samo odmoći, jer će insistirati na procedurama i reciprocitetima od kojih neće biti ni za koga koristi.
