Izvor: B92, 22.Apr.2010, 10:50   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kriza obespravljuje radnike

Beograd -- Od početka krize inspektoratu za rad najviše radnika se požalilo na nezakonite otkaze, neralno male zarade ili potpunu obustavu plata.

Radovan Ristanović, direktor Republičkog ispektorata za rad kaže da su inspektori lane uspeli da vrate 1.000 radnika na posao, da su svima poništena rešenje o otkazu, što je potom i sud učinio pravosnažnim.

"Za ostale propuste, koje smo uočavali na terenu, tražili smo od poslodavaca da ih otklone. Ko >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je odbio, podnosili smo zahteve za prekršajne prijave, a njih je bilo skoro 6.000", navodi Ristanović.

Radnici kojima poslodavci nisu isplaćivali platu, takođe imaju pravo na žalbu, mada kada je račun firme blokiran ima malo šanse da naplate svoj rad, kaže Ristanović.

"Ako firma radi, a neki od radnika nisu plaćeni, mi možemo da naložimo isplatu, pa čak i da predložimo sudu za prekršaje da donese rešenje o zabrani rada. Ako je, međutim, firmi blokiran račun, ako nema nikakvih sredstava, onda nema ni šanse da se izvrši naplata. A, upravo je najveći broj takvih slučajeva", objašnjava sagovornik.

Na 1.000 preduzetnika, 1 inspektor

On dodaje i da je sa stanoviša inspekcije jako teško da se izbori sa svim zahtevima radnika, jer i sami imaju nedovoljno inspektora na raspolaganju. "S jedne strane, od sadašnjih 300 radnika moraćemo da otpustimo 40 zbog zakona o smanjenju broja radnika. S druge strane imamo povećan obim posla zbog krize. Zato smo mi još pre dve godine započeli reformu. Pre toga smo imali 150 pravnika koji su obavljali nadzor iz oblasti radnih odnosa i još 150 inženjera, koji su se bavili bezbednošću na radu. Sada i jedni i drugi rade sve kontrole", kaže Ristanović.

Prema njegovim rečima radnici koji nisu prijavljeni u uslovima krize najčešće ostaju bez posla.

"Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u poslednje dve godine bez posla ih je ostalo 140.000, dok je radno mesto u legalnoj zoni izgubilo 110.000 radnika. Kada naši inspektori otkriju neprijavljene radnike, oni donesu nalog poslodavcu da ih obavezno uvedu u legalan radni odnos, što u najvećem broju slučajeva i učine. Međutim, borba protiv rada "na crno" mora biti mnogo šira", kaže Ristanović.

On dodaje i da radnici obično podnesu prijave tek kada ostanu bez posla ili odluče da ga napuste, ali da bi ukloliko imaju problema sa poslodavcem to trebalo da učine mnogo ranije.

"Za nas je to kasno, jer mi štitimo prava zaposlenih, a kada izgube taj status nadležan je samo sud. Zato smo omogućili radnicima da nam se obrate i bez obaveze da se predstave, odnosno prijava može da bude i anonimna", tvrdi Ristanović.

Nastavak na B92...