Izvor: B92, 10.Jan.2012, 13:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kriza kapitalizma, preti li kolaps?
Bogaćenje bankara, šefova korporacija, trgovaca u brzim elektronskim transakcijama i njima sličnih - jeste test dokle se može tolerisati nejednakost.
Pohlepni bankari, enormno plaćeni direktori, anemičan rast, tvrdoglavo visoka nezaposlenost - samo su neki od uzroka nedavnih demonstracija i nezadovoljstva sve šire javnosti u razvijenom svetu prema kapitalizmu. Mnogi smatraju da kapitalistički sistem, u svim svojim varijantama, ne uspeva da ispuni obećanja, odnosno ostvari proklamovane >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ciljeve.
Biznisi u vodećim zemljama, u kojima je engleski maternji jezik, izaziva sumnje. Manje od polovine ispitanika u SAD i Britaniji, prema Edelmanovom barometru iz 2011, imaju poverenja da poslovni ljudi rade ispravno. To poverenje u ove dve zemlje je tek neznatno iznad nivoa u Rusiji.
Dakle, postoji kriza legitimiteta i dovodi se u pitanje "licenca biznisu da deluje”.
Ovaj tekst, prvi u seriji o preispitivanju kapitalizma nakon izbijanja finansijske krize 2007. godine, polazi od toga da saglasnost javnosti – što je ključni uslov za uspeh poslovanja – bledi u anglosaksonskoj zoni sa dobrim razlogom.
U srži problema je produbljivanje nejednakosti. U nedavnoj studiji Orgranizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), ukazuje se da su najbogatiji Amerikanci "prigrabili gro dobiti”. To se uglavnom odnosi i na Veliku Britaniju. U oba slučaja, većina dobiti je otišla najviše pozicioniranim menadžerima u finansijskom sektoru.
Kao što ističe Sjuart Lensli, autor nedavno objavljene knjige o nejednakosti, moderna ekonomija se sastoji od dva koloseka: brzog za ekstra bogate i usporenog za ostale.
Oni u sporoj stazi su uživali u povećanju životnog standarda pre 2007. godine, uprkos stagniranju njihovih prihoda, ali zahvaljujući povećanom zaduživanju. Međutim, otkako je izbila kriza, vlasnici domova u SAD i Britaniji su se suočili sa oštrim i dugoročnim padom životnog standarda, pri čemu im je sve teže da vraćaju ogromne dugove bez presedana. Istovremeno, po rečima Lenslija, finansijski sektor je počeo da igra novu ulogu kao "krave muzare za globalnu ekstra bogatu elitu”...
Ceo tekst pročitajte u rubrici Fokus.
