Izvor: B92, 13.Maj.2014, 16:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krediti za likvidnost - dobar potez
Beograd -- Hasan Hanić smatra da će mere, iznete tokom sastanka premijera Aleksandra Vučića i predstavnika bankarskog sektora, obezbediti pozitivne efekte.
Efekti će biti pozitivni posebno imajući u vidu da je jedna od glavnih mera odvajanje značajne sume novca za odobravanje kredita za likvidnost, ocenio je Hanić koji je dekan Beogradske bankarske akademije.
Hanić je u izjavi Tanjugu kazao da je dobro što je premijer održao sastanak sa privrednicima kako bi upotpunio >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << saznanja o stvarnim problemima, sa kojima se oni suočavaju u poslednjem periodu. Dobro je i to, kako je kazao, što je Vučić tom prilikom konkretizovao elemente svog ekonomskog programa, odnosno paketa mera koje je najavio u ekspozeu.
"Mislim da svi, i privrednici i mi koji se bavimo proučavanjem privrede, bankarskog sistema i finansija, možemo oceniti da će ove mere obezbediti pozitivne efekte", precizirao je i dodao da odvajanje značajne sume novca za kredite za likvidnost nije preterano veliko opterećenje za budžet.
Banke bi trebalo da budu vrlo oprezne, da odobravaju kredite nelikvidnim preduzećima koja su solventna, tj.koja na dugi rok mogu da ispunjavaju svoje obaveze, imajuci u vidu njihove programe razvoja. "Bilo bi potpuno pogrešno odobriti kredit svakom nelikvidnom preduzeću, koje nema kreditni potencijal da servisira te kredite, i dobro je da će kamatne stope biti znatno niže nego stope koje se odobravaju privrednicima, čija namena nije za rešavanje problema likvidnosti", zaključio je Hanić.
"Imajući u vidu da je to jedan od ključnih problema za funkcionisanje privrede, pa i za ono što stvara imidž zemlje kod inostranih invesitiora, to će doprineti rešavanju tog gorućeg problema, a time će i posredno biti smanjen udeo takozvanih problematičnih kredita, čime će se omogućiti privredi da urednije servisira obaveze koje ima prema bankama", smatra Hanić.
Po njegovim rečima, predloženim merama se može pristupiti vrlo brzo, i da bi preduzeća koja se suočavaju sa problemom likvidnosti trebalo da konkurišu kod banaka.
Sa druge strane, i banke bi trebalo da budu vrlo oprezne, da odobravaju kredite nelikvidnim preduzećima koja su solventna, tj.koja na dugi rok mogu da ispunjavaju svoje obaveze, imajuci u vidu njihove programe razvoja.
"Bilo bi potpuno pogrešno odobriti kredit svakom nelikvidnom preduzeću, koje nema kreditni potencijal da servisira te kredite, i dobro je da će kamatne stope biti znatno niže nego stope koje se odobravaju privrednicima, čija namena nije za rešavanje problema likvidnosti", zaključio je Hanić.
I mere predložene na planu podsticanja zapošljavanja su dobre, naveo je.
Kada se uzmu u obzir izdvajanja koje će država imati po osnovu subvencionisanja, odnosno manjih poreskih obaveza koje će poslodavci imati za trećeg, petog i posle stotog radnika, što će biti kompenzovano povećanim prihodom po osnovu novozaposlenih i naročito na dugi rok, Hanić smatra da će to delovati pozitivno.
"U celini uzev, mislim da je dobro što možemo još izvesnije očekivati ubrzano donošenje sistemskih zakona, što je takođe vrlo važno za bolje funkcionisanje privrede i sa druge strane za rasterećenje budžeta", ukazao je Hanić.
Reč je pre svega o Zakonu o privatizaciji, Zakonu o stečaju i drugim sistemskim zakonima, koji bi trebalo, kako je naveo, da doprinesu poboljšanju poslovne, odnosno investicione klime, ne samo za strane, nego i domaće investitore.
Hanić smatra i da se mnogo insistira na stranim investitorima, jer na dugi rok, preterano visoka zavisnost od inostranih investitora nije uvek najbolja strategija za zemlju.
