Izvor: Politika, 04.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kratkotrajno mleko kod nas jeftinije
Litar dugotrajnog mleka u Sloveniji i Hrvatskoj je jeftiniji nego u Srbiji, ali kratkotrajno ipak manje košta kod nas nego u ovim bivšim jugoslovenskim republikama, pokazalo je naše istraživanje. Tako se, primera radi, litar kratkotrajnog mleka u "Maksiju", zavisno od proizvođača i procenta mlečne masti, prodaje po 46,5 do 53,5 dinara. U hrvatskom "Konzumu" ovu namirnicu potrošači plaćaju od 52,69 do 61,49 dinara, a u slovenačkom "Merkatoru" litar pasterizovanog mleka staje 56 dinara. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Slično je i u Republici Srpskoj gde se mleko prodaje po ceni od 46,8 do 56 dinara. Najjeftinije je ono od domaćih proizvođača, najskuplje stiže iz Hrvatske, dok je ova namirnica uvezena iz Srbije nešto jeftinija.
Međutim, dok litar dugotrajnog mleka u najvećem srpskom trgovinskom lancu košta od 69,9 do 73,9 dinara, u Sloveniji može da se kupi i po ceni od 52 dinara a u hrvatskom "Konzumu" za 43,89 do 71,39 dinara. Prema nekim izvorima, litar kratkotrajnog mleka u Nemačkoj staje 46 dinara, dok se dugotrajno prodaje po 51 dinar.
U istraživanju je korišćen odnos jedan evro za 80 dinara, 11 dinara za jednu kunu i 40 dinara za konvertibilnu marku.
Iako proizvođači kao razlog za drugo poskupljenje u poslednjih mesec dana najčešće navode sušu, neki smatraju da poslednje poskupljenje ima veze s monopolima, odnosno zloupotrebom dominantnog položaja u prerađivačkoj industriji i trgovini. Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača, ubeđen je da proces proizvodnje mleka prate dva jaka monopola.
– To može da se vidi na svakom koraku. Zbog toga su primarni proizvođači i krajnji potrošači mleka u nepovoljnom položaju – tvrdi Bogosavljević.
Sa njim se slaže i Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta. Prema njegovom objašnjenju, uzrok poskupljenja mleka leži u poremećajima na tržištu. Paralelno delovanje mlekara i trgovaca učinilo je da ova životna namirnica za samo mesec dana poskupi dva puta, smatra Nikolić.
Struktura cene mleka nedvosmisleno ukazuje da na njeno formiranje više utiču prerađivači nego trgovačke marže. Ako seljaci sirovo mleko prodaju po ceni od 18 do 27 dinara (za ekstra klasu), a prerađivačka cena se kreće od 43 do 45 dinara za kratkotrajno mleko, onda je očito da u ovom rasponu ima dosta prostora za zaradu. Kod trgovaca se litar kratkotrajnog mleka može kupiti po ceni od 46,5 do 54,5 dinara. Ipak, u "Imleku" su nedavno to porekli, tvrdeći da je njihova zarada na kratkotrajnom mleku veoma mala.
– Proizvodnja svežeg mleka je složena i skup. Razlika između proizvođačke i prerađivačke cene se najviše troši na kvalitetnu ambalažu i čuvanje mleka – istakli su u "Imleku", koji zajedno sa zaječarskom, zemunskom, novosadskom i subotičkom mlekarom čini "Salford" grupu.
Komisija za zaštitu konkurencije, da podsetimo, nedavno je posumnjala da je ova kompanija unapred dogovorila poskupljenje mleka. Vodeći domaći trgovci, s druge strane, nerado govore o maržama, odnosno svojim zaradama, skrivajući se pod velom poslovne tajne.
Milan Prostran, sekretar Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju i vodoprivredu Privredne komore Srbije, ističe da kad se pominje kako je dugotrajno mleko jeftinije u Nemačkoj i Sloveniji, ne treba zaboraviti da je reč o zemljama Evropske unije.
– Njihove poljoprivredne proizvođače država mnogo više dotira nego naše. Tamo su premije za mleko visoke. Otuda ta razlika koju kod nas plaćaju potrošači. Ne želim nikoga da pravdam za poskupljenje, ali naši i njihovi proizvođači rade u različitim ekonomskim uslovima, pa otuda i razlika u cenama. Izgleda da se zaboravlja na taj ugao gledanja na stvari. Moram da dodam da su i nemački farmeri nedavno tražili povećanje cena. Jednostavno, takva je situacija na svetskom tržištu – objasnio je Prostran.
[objavljeno: ]
