Izvor: B92, 12.Jun.2011, 18:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krastavce niko neće ni po 5 dinara
Beograd -- Zbog straha od ešerihije koli, krastavac koji se do pre 15 dana na pijačnim tezgama prodavao za 150 dinara po kilogramu, ovih dana se može kupiti za pet do 50.
Koliko su zbog epidemije u Evropi do sada izgubili srpski povrtari, niko sa sigurnošću ne može da tvrdi, ali se svi slažu da su štete ogromne.
Uprkos potvrdi fitosanitarne inspekcije Ministarstva poljoprivrede da je ovo povrće u Srbiji zdravstveno bezbedno, srpski potrošači i dalje krastavac zaobilaze >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u širokom luku.
Tako ovogodišnji rod niških proizvođača poslednjih dana najčešće završava u Moravi ili kao hrana za stoku.
Štete nemereljive
Kolike su štete od pojave bakterije enterohemoragične ešerihije koli u Evropi do sada pretrpeli srpski povrtari, niko sa sigurnošću ne može da tvrdi. Evica Mihaljević, direktor Zajednice voća i povrća, ocenjuje da su gubici nemerljivi jer je i srpska poljoprivreda jedna od karika u lancu snabdevanja potrošača u Evropi.
Cena krastvca na Niškoj pijaci kreće se između 10 i 15 dinara, ali niko neće da ga kupi. Isto je i u Leskovcu, gde se kilogram poslednjih dana nudi za svega pet do osam dinara za kilogram.
Na šabačkoj kvantaškoj pijaci krastavac se prodaje po ceni od pet do 10 dinara, ali retko ko ga kupuje, tako da ga najčešće bacaju.
"Pre ove afere cena je bila 25 i 30 dinara, a samo za jedan dan pala je na pet dinara, i to nije najgore. Najteže je što nema kupaca, pa ne mogu da prodam, već bacam. Strašno je to, moje domaćinstvo od toga živi, a kako ćemo sad preživeti, ne znam”, priča Stojan Dragojević iz Dragojevca.
Ovaj vredni povrtar kaže da će se teško oporaviti od gubitaka jer sada ne može da izvuče ni uloženi novac. Samo je za seme izdvojio više stotina evra, 500 semenki plaćao je 50 evra.
"Ja bar pokušavam da prodam, ali ima puno seljaka koji oberu i bace jer se ne isplati plaćati trošak prevoza i ulazak na kvantaš. Čuo sam da Nemačka država plaća svom seljaku 30 odsto vrednosti krastavca koji nije mogao da proda, a ko će nama platiti što smo bacili neprodat krastavac? Ni krivi ni dužni, propadosmo”, očajan je Dragojević.
Prodavci na subotičkoj Mlečnoj pijaci kažu da još jedino peršun drži cenu, od 50 do 100 dinara, dok je sva ostala roba znatno jeftinija od realne cene.
S druge strane, Milan Prostran, sekretar za agrar u Privrednoj komori Srbije, kaže da su najveću štetu pretrpeli uvoznici i trgovci. "Domaći proizvođači koji nisu preterano angažovani u eksportu izgubili su zbog psihoze potrošača koja je dovela do pada prodaje na domaćem tržištu. Najgore je što će ovaj psihološki momenat potrajati, a šta će sledeće biti na udaru, videćemo”, kaže Prostran.
"Skoro svaki kupac u Subotici komentariše da neće da kupi krastavac ili salatu jer je siguran da je povrće puno smrtonosnih bakterija, a svi znamo da to nije istina. Spustili smo cene ispod minimuma, krastavac je 40 dinara, salata 20 dinara, tikvice 40 dinara, a paradajz od 50 do 90 dinara. Ionako radimo sa gubicima, narod nema para, ne može da kupi ni kad hoće, a priče o epidemijama će nas totalno upropastiti”, kaže pijačni prodavac i proizvođač Lajoš Rihter.
Nešto bolje je u Čačku i Beogradu, gde se nakon nekoliko dana zatišja prodaja krastavca vratila u normalne okvire. Na glavnoj čačanskoj pijaci cena je 50 dinara za kilogram.
"Otkada se u medijima pojavila informacija o zaraženom krastavcu iz Španije, kupci gotovo da nisu kupovali ovo povrće, ali je bila primetna i znatno manja prodaja paradajza i zelene salate. Nekih pet-šest dana prodaja krastavca bila je desetostruko manja nego u normalnim okolnostima. Srećom, sve je relativno kratko trajalo, tako da i gubici nisu preveliki iako ih je bilo”, kaže prodavačica Nada Đurašević.
Slično se može čuti i od Julijane Marinković, koja krastavac koji uzgaja u Velikom Selu prodaje na Palilulskoj pijaci u Beogradu za 50 dinara po kilogramu.
