Izvor: B92, 25.Mar.2008, 18:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kostreš traži zaštitu radnika
Novi Sad -- Bojan Kostreš zatražio da nadležni organi preispitaju privatizaciju zrenjaninskog "Šinvoza" i smederevskog "Želvoza".
Policija, tužilaštvo i sudstvo treba "da rade svoj posao" i konačno utvrde da li je proces privatizovanja dva najveća srpska železnička remontera bio ispravan ili nije, kako tvrde i godinama pokušavaju da dokažu predstavnici sindikata tih kolektiva, rekao je predsednik Skupštine Vojvodine na konferenciji za novinare.
Posle razgovora >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << sa predstavnicima malih akcionara i sindikalnih organizacija "Šinvoza" i "Želvoza", Kostreš je naglasio da će, povodom teškog stanja u tim preduzećima, tražiti sastanak u Vladi Srbije sa nadležnim ministrima za ekonomiju i za pravdu.
On je istakao da će se tim povodom obratiti i ministru za infrastrukturu Velimiru Iliću, u čijoj su nadležnosti "Železnice Srbije", ali je napomenuo da "na žalost" ne očekuje saradnju sa njim.
Državni organi trebalo bi da preispitaju navode radnika koji pokazuju da su privatizovanjem njihovih preduzeća teško oštećeni ne samo oni i njihove porodice nego da je "u velikoj meri oštećen i budžet Srbije", kazao je Kostreš i podsetio da je privatizacija "Šinvoza" poništena tek posle više puta ponovljenih zahteva radnika i pokrajinskih organa.
Predstavnik malih akcionara "Šinvoza" Radislav Orašanin je istakao da je to preduzeće, jedno od najstarijih remontera i u bivšoj Jugoslaviji, privatizovano pre četiri godine a sad je otišlo pod stečaj i tako je bez posla ostalo oko 1.500 radnika.
On je, zajedno sa predstavnicima sindikata "Želvoza", optužio nove vlasnike najvećih domaćih remontera da su, uz podršku generalnog direktora "Železnica Srbije" Milanka Šarančića i ministra Velimira Ilića, organizovali veliki posao rekonstrukcije 1.000 teretnih vagona "eas", koji se kasnije pokazao štetnim za te firme.
Sindikalalni aktivista Slavko Nikolić podsetio je da je "Želvoz" pre četiri godine prodat rumunskom konzorcijumu "Grampet i Remar" za samo milion i 150.000 evra, iako je bio procenjen na 38 miliona dolara, i napomenuo da oko 1.700 zaposlenih već tri meseca nije dobilo platu.
