Izvor: Politika, 09.Jun.2009, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Korak ka jeftinijim kreditima
NBS smanjila referentnu kamatnu stopu sa 14 na 13, pa se se može očekivati da postepeno padaju bankarske kamate
Narodna banka Srbije juče je smanjila referentnu kamatnu stopu sa 14 na 13 odsto. To je dobar signal, kažu bankari, ali ne znači da će se i kamate na kredite automatski sniziti. Dr Dejan Šoškić, predsednik Saveta NBS, ipak, smatra da se može očekivati da postepeno padaju kamate na bankarske kredite u dinarima. Efekti smanjivanja referentne stope NBS nisu momentalni >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i direktni, dodaje Šoškić, ali se nada da je to samo još jedan korak u dobrom pravcu.
Izvesno je, dodaje on, da će u vladajućoj recesiji NBS nastojati da mere monetarne politike budu manje restriktivne i ne sputavaju privrednu aktivnost.
Fiskalna politika je ekspanzivna, pre svega zbog podbačaja u budžetskim prihodima, konstatovao je Monetarni odbor prilikom donošenja ove odluke, ali je imao u vidu da nove restriktivne fiskalne mere tek treba da daju efekte na smanjenje budžetskog deficita, zbog čega bi u narednom periodu fiskalna politika trebalo da bude dezinflatorna, kaže se u saopštenju NBS. Pored toga, pad privredne i spoljnotrgovinske aktivnosti veći je od očekivanog, a tražnja i dalje niska, pa se očekuje da u narednom periodu neće podsticati inflaciju.
U maju je smanjen pritisak na deviznu likvidnost, pre svega zahvaljujući kratkoročnom zaduživanju banaka u inostranstvu, obnavljanju devizne štednje i otkupu deviza od menjača i građana. Monetarni odbor je zbog toga ocenio da ima prostora za smanjenje restriktivnosti monetarne politike, ali je upozorioda i dalje postoje rizici za ostvarivanje ciljane inflacije zbog visokog rasta regulisanih cena u prvih pet meseci.
„Ukoliko kriterijumi za kontrolu inflacije u prvom polugodištu, dogovoreni sa Međunarodnim monetarnim fondom, ne budu ispunjeni, postoji verovatnoća da Srbija ne povuče drugu tranšu kredita od te međunarodne institucije, kao i da će morati da se preduzimaju dodatne mere da bi se ciljana inflacija ostvarila”, ukazuje NBS koja je referentnu kamatu prethodno snizila 22. aprila sa 15 na 14 odsto.
– Mada svako smanjenje referentne kamate dovodi do korekcije cene kredita, sniženje od jednog procentnog poena nije toliko veliko da bi se odmah osetilo. Uz to, na visinu kamate na kredite utiče inflacija, kao i rizik plasmana. Pogotovo u situaciji kada je veliki broj preduzeća u blokadi i mnogo više građana ostaje bez redovnih prihoda – kaže član IO Sosijete ženeral banke Miroslav Rebić.
On dodaje da će se u toj banci odluka odraziti na prvo mesečno dospeće kod svih dinarskih kredita sa promenljivim kamatama dok će za dinarske sa fiksnim stopama, a pre svega po dozvoljenim pozajmicama i kreditnim karticama, banka u najkraćem roku izvršiti prilagođavanja.
Dejan Šoškić veruje da NBS može i treba da nastavi sa „relaksacijom” monetarne politike daljim smanjivanjem referentne stope.
– Ovo je važno iz najmanje dva razloga. Time bi se omogućilo snižavanje bezrizične kamate prema bankama, što bi uticalo na smanjivanje kamate na kredite privredi i građanima. Drugo, omogućilo bi se i jeftinije zaduživanje države kroz zapise državnog Trezora, što bi uticalo na lakše finansiranje kratkoročnog i, potencijalno, srednjoročnog duga države. Država, s druge strane, trebalo bi što pre da vrati dugove privredi i da obezbedi veću racionalizaciju i kontrolu svojih troškova, uz veću aktivnost u domenu investicija u infrastrukturu. Samo uz takvo zajedničko delovanje vlade i NBS možemo da očekujemo prevazilaženje nelikvidnosti i jačanje investicija u zemlji – zaključuje ovaj ekonomista.
B. Dumić
[objavljeno: 09/06/2009]
.jpg)
