Izvor: B92, 31.Mar.2014, 13:17   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Konkurencija veća ali ne dovoljno"

Beograd -- Zakon o javnim nabavkama tokom prve godine primene doneo je očigledne rezultate u povećanju transparentnosti i konkurencije, mada još ima problema.

Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić je uoči početka konferencije o efektima i rezultatima prve godine primene Zakona o javnim nabavkama rekao da se konkurencija u postupku javnih nabavki nije povećala u onoj meri u kojoj se to očekivalo.

Sada postoje slučajevi, dodao je, da i oni koji nisu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << direktno pozvani od strane naručioca da učestvuju na tenderima ipak dobijaju posao. To se, ipak, ređe događa.

Predstavnik ambasade Velike Britanije u Beogradu, Dejvid Mekfarlan najavio je da će već u aprilu nove direktive EU stupiti na snagu. On je rekao na konferenciji da je ovaj zakon važan u borbi protiv korupcije i da Evropa prati kako se on i primenjuje. Kako je ukazao, u primeni zakona vaznu ulogu imaju Državna revizorska institucija i Odbor za finansije pri Narodnoj skupštini, koji će razmatrati godišnje izveštaje. Profesor Vladimir Goati iz Transparentnosti Srbija podsetio je tom prilikom da je novi zakon izuzetno važan jer se kroz proces javnih nabavki godišnje vrti oko 2,5 milijardi evra, što je desetina ukupnog bruto domaćeg proizvoda Srbije.

"Za uspeh ovog zakona je važno da se obezbede snažniji kapaciteti za nadzor nad njegovom primenom, a oni još nisu dovoljni, naročito kod Uprave za javne nabavke, tako da ne možemo još očekivati da se u potpunosti sankcionišu svi slučajevi gde je uočeno kršenje zakona", rekao je Nenadić.

Zamenica direktora Uprave za javne nabavke Danijela Bokan rekla je da je novi Zakon ostvario dobre efekte kada je u pitanju učešće otvorenog postupka, koje se povećalo na 80 odsto, dok je u istom periodu prošle godine ono bilo oko 59 odsto.

"Paralelno, smanjeno je i učešće pregovaračkog postupka koji važi za najmanje transparentan, to smanjenje je bilo drastično - na 10 odsto u trećem kvartalu 2013, odnosno 12 odsto u četvrtom kvartalu 2013. godine. To je značajno smanjenje u odnosu na prethodne periode gde se učešće pregovaračkog postupka kretalo izmedju 23 i 37 odsto", rekla je Bokan novinarima.

Ona nije mogla da precizira kolike su uštede ostvarene tokom prve godine primene zakona o javnim nabavkama i rekla da će ti podaci biti poznati u narednim danima, kada će godišnji izveštaj o javnim nabavakam biti prosledjen vladi.

Na pitanje da li je prosečan broj ponuđača po tenderu porastao od kad se primenjuje novi zakon, jer je to dokaz da je prostor za korupciju sužen, ona kaže da je taj broj tek neznatno u porastu.

"U 2012. je u proseku bilo 2,6 ponuđača po tenderu, a u 2013. je taj broj porastao na 2,7. Medjutim, metodologija koja se sada koristi ne obuhvata i nabavke male vrednosti. Ako bi se i to uračunalo, onda bi prosečan broj ponuđača bio mnogo veći", tvrdi Bokan.

Potpredsednica Privredne komore Srbije Vidosava Džagić, međutim, priznaje da novi zakon o javnim nabavkama nije uspeo da napravi značajne pomake kada je u pitanju prosečan broj ponuđača po jednoj nabavci, i da se ubuduće mora više raditi na tom segmentu.

"U poslednjoj godini malo se uradilo na promeni percepcije ponuđača zarad povećanog učešća na tenderima, iz prostog razloga što još kod jednog broja ponudjača postoji percepcija o nameštanju, tačnije da su ponude prethodno nameštene i zato se ponudjač pita zašto bih ja ucestvovao na tenderima ako na njima ne mogu i pobediti", izjavila je Džagić.

Ona je rekla da se manjkavosti primene zakona ogledaju i kroz praćenje procesa realizacije ugovora. Kao primer, navela je javne nabavke na kojima je ključni kritrijum najniža ponudjena cena, jer se tu, kako je navela, ceh plaća upravo u realizaciji ugovora, gde se pojavljuju naknadni radovi, viškovi ili manjkovi radova.

"Drugi problem je kada postoji sam kriterijum najniže ponuđene cene. On ne obezbeđuje uvek poštovanje načela efikasnosti javnih nabavki", rekla je Džagić.

Nastavak na B92...