Izvor: B92, 04.Jul.2023, 10:04
Komšije bez para zbog loših projekata
Crna Gora nije dobila finansijsku podršku Evropske komisije jer je dostavila preuranjene projekte.
Crna Gora nije dobila finansijsku podršku Evropske komisije (EK) u okviru poslednjeg finansijskog paketa za Zapadni Balkan od 2,1 milijarde evra, jer je Vlada dostavila nepodobne i preuranjene projekte, rečeno je “Vijestima” iz EK.
EK je 30. juna pokrenula novi finansijski paket za podršku 14 vodećih investicionih projekata za Zapadni Balkan, a na listi podržanih >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << nema nijednog iz Crne Gore.
Kako je ranije saopšteno iz EK, novi paket obuhvata projekte iz oblasti saobraćaja, energetike, životne sredine, ljudskog kapitala i podrške privatnom sektoru u vrijednosti od 2,1 milijarde eura.
To je peti investicioni paket u okviru Ekonomskog i investicionog plana EU za ZB, vrednog 39 milijardi eura investicija i evropskih grantova.
On se sprovodi preko platforme Investicioni okvir za ZB (WBIF).
Na pitanja “Vijesti” zašto Crna Gora nije obuhvaćena novim paketom i da li je dostavila projekte za to, portparolka EK Ana Pisonero Hernandez odgovorila je da su dostavljeni predlozi ocenjeni preuranjenim ili nepodobnim.
"Crna Gora je dostavila investicione projekte u oblastima energetike, životne sredine i saobraćaja koje je WBIF ocenio kao preuranjene za finansiranje ili nepodobne za finansiranje", rekla je ona danas.
U EK, kako je objasnila, veruju da će Crna Gora nastaviti sa pripremom i da će ovi investicioni predlozi sazreti za potencijalno ponovno podnošenje u narednim pozivima.
"U tom kontekstu Crna Gora ima koristi od tri projekta tehničke pomoći (3,5 miliona evra) u okviru ovog poziva za pripremu investicija u sektoru saobraćaja i energetike", rekla je Pisonero Hernandez.
Evropska komisija pokrenula je novi finansijski paket za podršku 14 vodećih investicionih projekata u oblasti transporta, energetike, životne sredine, ljudskog kapitala i podrške privatnom sektoru na Zapadnom Balkanu, u vrednosti od 2,1 milijardu evra.
Kako se navodi u saopštenju objavljenom na sajtu Evropske komisije, ovo je peti investicioni paket u okviru Ekonomskog i investicionog plana EU za Zapadni Balkan.
Projekti su pripremljeni u bliskoj saradnji sa partnerima na Zapadnom Balkanu i međunarodnim finansijskim institucijama kako bi se ubrzala evropska perspektiva regiona.
Evropski komesar za susedstvo i proširenje Oliver Varhelji rekao je da se novim investicionim paketom šalje glasna i jasna poruka partnerima sa Zapadnog Balkana, a to je da je njihova budućnost u EU i da "ostvarujemo stabilan napredak" kako bismo prevazišli neravnomeran ekonomski razvoj.
"Ovi projekti će bolje povezati zemlje regiona međusobno i sa EU, pomoći u dekarbonizaciji njihovih ekonomija i pružiti podršku konkurentnosti privatnog sektora u regionu", rekao je Varhelji.
On je pozvao partnere sa Zapadnog Balkana i međunarodne finansijske institucije da što pre pokrenu ove projekte kako bi građani i preduzeća u regionu mogli da imaju koristi od ovih investicija.
Investicioni paket od 2,1 milijardu evra, koji uključuje 528 miliona evra grantova EU iz Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA III), dodatne bilateralne doprinose država članica EU i Norveške, zajmove međunarodnih finansijskih institucija i doprinose privreda Zapadnog Balkana, u petak je podržao Operativni odbor Investicionog okvira za Zapadni Balkan (VBIF).
Odobreni projekti pokrivaju pet prioritetnih sektora.
Humani razvoj odnosi se na unapređenje energetske efikasnosti i integrisano upravljanje energijom Univerziteta u Beogradu.
Čista energija podrazumeva obnovu hidroelektrana u Srbiji i Bosni i Hercegovini radi smanjenja emisije gasova staklene bašte i povećanja energetske efikasnosti u Severnoj Makedoniji.
Ostali projekti uključuju jačanje prenosne mreže Severne Makedonije ili postavljanje zelenog transporta u Tirani.
Održivi transport znači izgradnju deonica i poddeonica autoputa na Koridoru Vc u Bosni i Hercegovini i Koridoru VIII u Severnoj Makedoniji.
Ovi projekti će olakšati regionalnu trgovinu, smanjiti vreme putovanja i podstaći održiv ekonomski rast.
Životna sredina i klima podrazumevaju obnovu sarajevskog vodovodnog sistema radi poboljšanja javnog zdravlja, jačanja komercijalne infrastrukture i poboljšanja ukupne efikasnosti vodosnabdijevanja u kantonu Sarajevo.
Privatni sektor se odnosi na snabdevanje finansijskim sredstvima za obnovljive i efikasne energetske mere u regionu, održiv pristup finansijama za preduzetništvo i kombinaciju specijalizovanog finansiranja za digitalizaciju i konkurentnost za mikro i mala preduzeća (MMSP).
Ovi projekti će pomoći u smanjenju nejednakosti, povećanju otvaranja novih radnih mesta i smanjenju potrošnje energije i emisije gasova staklene bašte.
Ekonomski i investicioni plan EU za Zapadni Balkan od 30 milijardi evra investicija, uključujući do devet milijardi evra grantova EU, ima za cilj da podstakne dugoročni oporavak, ubrza zelenu i digitalnu tranziciju, kao i da podstakne regionalnu saradnju i približavanje EU.
Investicioni okvir za zapadni Balkan (VBIF) je zajednička finansijska platforma Evropske komisije, finansijskih organizacija, država članica EU i Norveške sa ciljem unapređenja saradnje u ulaganjima javnog i privatnog sektora za društveno-ekonomski razvoj regiona i doprinosa evropskim integracijama zapadnog Balkana.
VBIF je glavno finansijsko sredstvo za sprovođenje ambicioznog ekonomskog i investicionog plana EU za zapadni Balkan, navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu Evropske komisije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
.jpg)
