Izvor: Blic, 12.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
'Komercijalna' i 'Poštanska' ostaju državne
'Komercijalna' i 'Poštanska' ostaju državne
Do kraja ove godine, u Srbiji će umesto 38 banaka poslovati tridesetak, što će biti rezultat brojnih pripajanja banaka. Očekuje se i prodaja 'Kredi banke' iz Kragujevca i 'Privredne banke' Pančevo, gde država ima većinsko vlasništvo, čime će proces privatizacije u bankarskom sektoru biti završen.
Od prodaje 'Jubanke', 'Kontinental banke', 'Novosadske banke', 'Niške banke', 'Vojvođanske banke' i 'Panonske banke' >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << država je ostvarila prihod od 795,9 miliona evra. U toku ove godine biće završena i prodaja većinskog vlasništva Republike Srbije u 'Kredi banci' i 'Privrednoj banci' Pančevo.
- Ostaju banke gde država ima manjinske pakete kao što su 'Agrobanka', 'Privredna banka' Beograd i 'Jubmes', gde treba da se i formalno definiše koliko je vlasništvo države posle sukcesije. S obzirom na to da se u Srbiji zbog povlačenja brojnih preduzeća i banaka sa finansijskog tržišta usled preuzimanja novih većinskih vlasnika polako sužava tržište kvalitetnih akcija, bankarske akcije na berzi su već izvesno vreme vrlo atraktivne - kaže za 'Blic' Vladislav Cvetković, vodeći savetnik za privatizaciju Agencije za osiguranje depozita.
On ističe da ulazimo u fazu zrelijeg i zasićenijeg bankarskog tržišta gde predstoji borba za klijente i tržišno učešće, a time i stvaranje dugoročne i održive vrednosti za vlasnike, a ne samo očekivanja od brze prodaje - ističe Cvetković.
Ono što je izvesno jeste da u vlasništvu države ostaju dve banke - 'Komercijalna banka' i 'Poštanska štedionica' koja bi trebalo da se spoji sa 'Srpskom bankom'.
- Iskustva drugih zemalja ukazuju na brojne razloge da pojedine banke ostanu u državnom ili suštinski nacionalnom vlasništvu. Ali one moraju biti spremne da tržišno posluju. U 'Komercijalnoj banci' država će planski izlaziti iz vlasništva, a akcije će biti ponuđene na tržištu hartija od vrednosti i moći će da ih kupe zainteresovani investitori, građani, investicioni fondovi. No, ovaj proces se ne očekuje pre 2009. godine. U tom smislu, 'Komercijalna banka' će ostati nacionalna finansijska institucija, banka koja može da ima regionalnu snagu i čije će akcije sasvim izvesno imati karakter prvoklasnih hartija od vrednosti. Slično je i sa 'Poštanskom štedionicom' - naglašava Vladislav Cvetković.
U toku godine, po njegovim rečima, očekuje se i nekoliko spajanja banaka, čime će se njihov broj smanjiti. Tako se može očekivati pripajanje 'Vojvođanske banke' i Nacionalne banke Grčke, spajanje EFG-a i 'Nacionalne štedionice' praktično je već završeno, dok je spajanje 'Banke Inteza' i 'Panonske banke' takođe očekivano u narednim godinama. Proces spajanja otpočele su i 'Poštanska štedionica' i 'Srpska banka', a očekuje se i konsolidovanje banaka u vlasništvu mađarskog OTP - 'Niške banke', 'Cepter banke' i 'Kulske banke', što bi takođe mogao biti slučaj i kod LHB i 'Kontinental banke' koje imaju isto vlasništvo. Ne očekuje se da će neke grčke ili austrijske bankena srpskom tržištu biti spajane ili preuzete.
Danijela Nišavić
