Izvor: vasbudzet.com, 05.Okt.2013, 13:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koliko su skupi bankarski proizvodi
Gradjani Srbije i dalje placaju previsoke kamate za koriscenje dozvoljenog minusa i kreditnih kartica. Ove usluge sa kamatama od 24 do 54 odsto na godisnjem nivou najskuplje su u Evropi. Nas gradjanin u proseku placa kamatu na prekoracenje po tekucem racunu oko 35 odsto.
Za istu uslugu stanovnik Evorpske unije 7,90 odsto. Slicna je situacija i sa kreditnim karticama.
Nasim gradjanima najbitnije je da do novca dodju sto pre, a za to najjednostavniji nacin da zatraze dozvoljeni minus ili kreditnu karticu.
Dozvoljeni minus
Bankari tvrde da su ove usluge skupe zato sto se odobravaju veoma brzo i sa malim brojem dokumenata. S druge strane, kako kazu, to su dinarske usluge koje imaju visoku cenu jer je kamata po kojoj se oni zaduzuju, da bi plasirali novac, oko 12 odsto. Na to dodaju svoje troskove i troskove rizika. Kada se sve sracuna, to iznosi i cetiri puta vise od osnovne cene po kojoj se banke zaduze.
Kolika je njihova zarada samo na dozvoljenom minusu pokazuje primer da ukoliko neko koristi ovu pozajmicu od 50.000 u punom iznosu samo mesec dana, za to ce platiti 1.300 dinara, a ako zaduzenje traje citave godine, kamata ce biti celih 15.000 dinara. Pri tome gradjanin i dalje banci duguje 50.000 dinara inicijalno uzetog iznosa.
Gradjani se sve vise odlucuju i za koriscenje kreditnih kartica koje bi po pravilu trebalo da se upotrebe za placanje robe i usluga. Istrazivanje je, medjutim, pokazalo da se samo nepunih 10 odsto plasticnog novca iskoristi za kupovinu hrane i pica, a cak 30 odsto za podizanje gotovine.
CEKOVI
Siromasniji gradjani, koji ne mogu da dobiju kreditne kartice, u svojim bankama podižu cekove, kojima placaju robu i usluge. Podaci UBS, medjutim, pokazuju da broj cekova iz godine u godinu raste, sto znaci da ih koriste i imucniji gradjani, jer se na odlozeno placanje ne zaracunava kamata. Tako je prosle godine u opticaju bilo 8,5 miliona cekova.
Kreditne kartice
Kamate na kreditne kartice iznose od 24 do 34 odsto, a ukoliko korisnik podize gotovinu na bankomatu, za to ce izdvojiti i do sest odsto po jednoj transakciji. Da bi bilo jasnije, primer pokazuje da, ukoliko neko podigne samo 1.000 dinara na bankomatu, za to ce banci platiti 200 dinara.
Gotovo 900.000 gradana Srbije koristi vise od milion kreditnih kartica, a podaci Udruzenja banaka Srbije pokazuju da se taj broj uvecava. Svim karticama je za prvih sest meseci napravljen promet od cak 301,6 milijardi dinara. Prosecan iznos po jednoj transakciji je 3.945 dinara.
