Izvor: B92, 29.Apr.2008, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koliki se privredni rast očekuje
Beograd -- Srbija će tokom ove i naredne godine ostvariti privredni rast od četiri, odnosno šest odsto, predviđaju stručnjaci Međunarodnog monetarnog fonda.
Prošle godine on je iznosio sedam odsto. Ekonomisti smatraju da je taj pad uzrokovan vremenom provedenim u bavljenju izborima i političkim dogovorima. Stručnjaci MMF-a kažu da je najveći problem zemalja u tranziciji rast spoljnog duga i velika tražnja za kreditima.
Srbija je prošle godine imala skoro >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << duplo veći rast bruto društvenog proizvoda od planiranog za ovu godinu, ali i inflacija je bila dvocifrena. S druge strane, u Ministarstvu ekonomije smatraju da ova godina neće biti tako loša.
"U skladu sa svojom konzervativnom prirodom, MMF verovatno nešto oštrije i nešto pesimističnije ocenjuje i uticaj političke krize kroz koju mi upravo prolazimo i efekte izbora koji su pred nama. Nema sumnje da će, ako na izborima pobede proevropske snage, ovo biti kraća kriza koja će ostati iza nas, i posle toga nam sledi, bez sumnje, investicioni bum, praćen velikim prilivom stranih investicija, i u tim uslovima, inflaciju neće biti teško kontrolisati. Privredni rast će biti sigurno preko šest odsto, ako ne i više", očekuje Jasna Matić, iz Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja.
U analizi kretanja evropske ekonomije, eksperti MMF-a su procenili da će privredni rast Hrvatske i Makedonije biti nešto veći od četiri odsto. Bosna i Hercegovina bi trebalo da ima preko pet, dok će Crna Gora ostvari najveću stopu ekonomskog rasta u regionu zapadnog Balkana, od sedam odsto. Zato se Srbija nalazi na dnu lestvice sa četiri odsto.
"Najmanja stopa u regionu znači našu najveću osetljivost novih zajmova. Ja se ne slažem sa procenama MMF-a iz razloga što u osnovnim procenama za ovu godinu polaze od toga da će cena nafte padati. Oni u svoje projekcije i planove ne uključuju i eventualna bombardovanja gasovoda i potonuća tankera, koji utiču da upravo sada imamo istorijsku rekordnu cenu nafte, samim tim i krediti koji stoje na raspolaganju su mnogo veći, i shodno tome, Srbija će imati bitno veću stopu rasta u ovoj godini, u donosu na procene MMF-a", smatra savetnik u Narodnoj banci Srbije Miroslav Zdravković.
Da li je zbog pada vlade i nestabilne političke situacije ova godina u ekonomskom smislu izgubljena, i da li ćemo posledice čestih izbora osetiti narednih godina, stručnjaci ne mogu da kažu. Jedno je sigurno - bez stranih ulaganja naša privreda i ekonomija ne mogu da napreduju.
"To su teška pitanja, iskreno. Ako pogledamo brojke, koje generalno ne lažu, možemo da vidimo da je 2006. bila godina u proteklom periodu, kada smo imali najveću vrednost investicija, i kvantitativno i kvalitativno. U 2007. godini sledio je izvestan pad, to nema sumnje. Za 2008. godinu takođe, iskreno, realno je očekivati u odnosu na 2006. manje prihoda od investicija", kaže zemenik direktora Agencije za strana ulaganja (SIEPA) Bojan Janković.
Hoće li se Srbija i ove godine više baviti političkim ili ekonomskim pitanjima, i hoće li biti važnije koliko su radili poslanici od toga koliko ima posla za građane, pokazaće rezultati izbora i brzina formiranja vlade.
.jpg)
