Izvor: B92, 04.Feb.2010, 10:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kolika je kupovna moć građana
Beograd -- Ekonomisti Instituta za tržišna istraživanja upozoravaju, kada je reč o standardu građana, da će se nastaviti pad kupovne moći.
Uprkos tome što se početkom godine moglo čuti da bi Srbija uskoro mogla da izađe iz krize, premijer Srbije Mirko Cvetković kaže da se Srbija nalazi na početku izlaska iz ekonomske krize. Cvetković je to rekao na sednici Socijalno-ekonomskog saveta, kojem je predstavio privredno stanje i najavio pojačanu aktivnost za privlačenje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << stranih investicija i podsticanje tražnje.
To bi, kako je navedeno u saopštenju Vlade, "trebalo da doprinese otvaranju novih radnih mesta i poboljšanju materijalnog položaja zaposlenih".
Član Saveta Duško Vuković izjavio je da je na sednici najavljeno da će vlada u naredne dve nedelje usvojiti program regionalnog razvoja vredan 100 miliona evra.
Radi većeg priliva stranih investicija krediti bi morali biti usmereni na proizvodnju i infrastrukturu, kažu stručnjaci.
Veći priliv investicija u proizvodne sektore ekonomski strulnjaci očekuju ukoliko veći deo svih uzetih kredita bude angažovan u infrastrukturne projekte i restrukturiranje persprektivnih preduzeća.
U protivnom će cena izlaska iz krize biti znatno veća i za privredu i za stanovništvo, kažu u Institutu za tržišna istraživanja.
Procenjuje se da će se pad kupovne moći građana nastaviti i u narednoj godini, kao i da je projektovana inflacija od 6,6 odsto rezultat pada tražnje i nemogućnosti proizvođača za dizanjem cena.
"U 2001-oj godini treba računati sa nastavkom ovog negativnog trenda, imamo zamrzavanje plata u javnom sektoru, zamrzavanje penzija i svakako nemate nikakve pokazatelje koji bi ukazivali na bilo kakav veći, osetniji pomak, kada je reč o neto prosečnim zaradama u privatnom sektoru. Pad lične potrošnje je uslovio, uz manju tražnju, da trgovci kao i proizvođači u cilju obezbeđenja bilo kakvih prometa ne idu sa povećavanjem marži ili svojih proizvođačkih cena”, objašnjava Saša Đogović iz Instituta za tržišna istraživanja.
Rast prosečnih neto zarada u decembru na mesečnom nivou za 16,6 odsto nije realan i do njega je došlo, kažu stručnjaci, isplatom bonusa, nagrada, eventualnih viškova i akontacija za naredni mesec, a ne usled povećanja produktivnosti rada u privredi.
