Izvor: B92, 28.Nov.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko gubi, a ko dobija ukidanjem čekova
Beograd -- Odloženo plaćanje čekovima biće ukinuto do kraja sledeće godine, a od sledeće nedelje pooštravaju se uslovi kreditiranja.
Narodna banka Srbije saopštila je da od 1. decembra počinje proces postepenog uvođenja čeka kao instrumenta plaćanja, umesto sadašnje kreditne funkcije.
U saopštenju se navodi da će banke za kupovine obavljene u decembru moći da primaju čekove sa rokom dospeća do 31. maja 2005. U drugoj fazi, koja će trajati od 1. marta >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << do 31. avgusta, banke će moći da primaju čekove sa rokovima dospeća do tri meseca, a od 1. septembra čekove sa rokom do dva meseca. U poslednjoj fazi, tokom novembra i decembra 2005, čekovi mogu da imaju rok dospeća u tom istom mesecu.
U saopštenju NBS navodi i da će se tokom 2005.angažovati na razvoju upotreba platnih kartica, što bi građanima omogućilo savremeni vid plaćanja na odloženo. NBS je saopštila i da će svi krediti koji budu odobreni, bez obaveznog učešća ili depozita od najmanje 20 odsto i čija vrednost bude prelazila 30 odsto ukupnih prihoda domaćinstva, biti tretirani kao rizični. Samim tim, oni će neminovno biti skuplji, rekao je guverner Radovan Jelašić.
Generalni sekretar udruženja banaka Veroljub Dugalić ocenjuje za B92 da je odluka NBS veoma loša i da će imati negativne posledice na građane. "I u jednom i u drugom slučaju, kada su u pitanju ovi krediti i čekovi, krajnje konsekvence će pretrpeti građani. Kada je reč o čekovima, oni nisu instrument plaćanja ili kreditiranja, oni su instrument preživljavanja i ukoliko banke sada nemaju mogućnost da vrše eskont čekova, kao što su to do sada činile, onda sav teret, prakitično, pada na trgovinu. Ako trgovina ima mogućnosti da kreditira građane na tri, šest ili devet meseci, onda će ona uzimati čekove i sukcesivno ih puštati, ali ako trgovina nema tu mogućnost, onda građani više ne mogu da kupuju na kredit preko čekova", rekao je Dugalić.
Ukidanje plaćanja počekom uticaće, prema Dugalićevim rečima, na pad standarda i na pogoršanje položaja stanovništva: "Dakle imamo dve mogućnosti. Jedna je da trgovina kaže da ona više neće davati mogućnosti da se kupuje na kredit od pet rata, što je teško pretpostaviti jer se onda trgovina lišava mogućnosti da proda svoju robu. Verovatnija je druga mogućnost, odnosno da trgovina kaže- da mi ćemo nastaviti, ali mi ćemo to finansirati, a da bi finansirali mi moramo u to da uključimo i neke troškove, a to je kamata koja je u ovom trenutku 20 do 25 odsto. Dakle, svakako se taj teret negde mora prevaliti, a gde će nego na gotove proizvode, a ko kupuje gotove proizvode, kupuju građani. Drugim rečima, to će svakako biti mali pritisak na inflaciju."
Sa druge strane Saša Đogović iz Instituta za tržišna istraživanja, opravdava ovakav postupak NBS jer bi trebalo da smanji inflaciju i spoljno trgovinski deficit.
