Izvor: B92, 19.Mar.2013, 20:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kipar rekao "ne" porezu na depozite

Nikozija -- Kiparski parlament odbio je uvođenje jednokratnog poreza na depozite u bankama.

Sa 36 glasova protiv i 19 uzdržanih, uz samo jednog odsutnog poslanika, kiparski parlament je odbio kontroverzni zakon.

Nekoliko stotina demonstranata okupljenih ispred skupštine pozdravilo je takvu odluku i zapevali su nacionalnu himnu kada su čuli da nacrt zakona nije prošao.

Podsetimo, EU i Međunarodni monetarni fond su Kipru ponudili zajam od deset milijardi >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << evra, uz uslov da Nikozija pribavi 5,8 milijardi, uglavnom putem oporezivanja depozita u bankama.

Predloženim zakonom bilo je predviđeno da depoziti na kojima se nalazi više od 100.000 evra budu oporezovani stopom od 9,9 odsto, a oni na kojima se nalaze manje sume sa 6,75 odsto.

Kipar sada treba da izađe s alternativnim planom prikupljanja novca. Ukoliko ga ne bude imao, on se neće kvalifikovati za zajam iz inostranstva, banke će se naći pred kolapsom, a država bi mogla da bankrotira, navodi AP.

Bilo je predviđeno da depoziti na kojima se nalazi više od 100.000 evra budu oporezovani stopom od 9,9 odsto, a oni na kojima se nalaze manje sume sa 6,75 odsto.

Ekonomisti u Srbiji ocenili su danas da će oporezivanje štednje u bankama na Kipru, kao mera pomoći protiv krize, usloviti pomeranje kapitala, pa i srpskog, na neke sigurnije ili of šor destinacije.

"Predsednik je obavestio nemačku kancelarku Merkel o trenutnoj situaciji na Kipru i o mogućnosti da se smanje izdvajanja iz kiparskih fondova. Konsultacije sa evropskim liderima se nastavljaju", izjavio je portparol kiparske vlade Hristos Stilijanides.

Direktorka MMF-a Kristin Lagard kaže da kiparske vlasti imaju podršku te instutcije za izmene mera oporezivanja depozita uz progresivniju poresku stopu.

Građani Kipra i mnogi politički lideri ne mire se sa zahtevima međunarodnih kreditora. Upozoravaju poslanike da ne dozvole da Kipar postane zamorče Evropske unije.

Kiparski ministar finansija traži od Rusije, koja je oštro osudila evropski predlog o oporezivanju štednje, novu pozajmicu kojom bi se, pod povoljnijim uslovima, restrukturirao kiparski dug.

"Za nas je izuzetno važno da dobijemo saglasnost Moskve i povećamo ruski zajam, jer će tada biti moguće da sprovedemo program refinansiranja našeg duga", navodi Andres Haralambus iz kiparskog Ministarstva finansija.

Svi pogledi Evropljana upereni su ka Kipru, zbog straha da bi bankrot te ostrvske zemlje mogao da ugrozi celu evrozonu. Banke na Kipru zatvorene su do četvrtka, kako bi se izbeglo masovno podizanje novca koje bi moglo da dovede do kolapsa bankarskog sistema.

Nastavak na B92...