Izvor: Vostok.rs, 27.Jan.2014, 09:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kina predlaže juan kao svetsku valutu?
27.01.2014. -
Juan, izgleda, namerava da zauzme Frankfurt. Ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer i šef MSP Kine Van dogovorili su se da pretvore nemačku finansijsku prestonicu u međunarodni centar trgovine kineskim novcem. Neki principijelni koraci u tom pravcu su već učinjeni.
Svoju izjavu je Frank-Valter Štajnmajer oglasio posle telefonskog razgovora s kineskim kolegom. Vlada Frankfurta je već imala niz pregovora s kineskim vlastima, dok je finansijsko >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << srce Evrozone – Evropska centralna banka još u jesen protekle godine učinila korak bez presedana. Ona je zaključila sporazum s Narodnom bankom Kine o valutnom svopu. U skladu sa tim ugovorom, ECB-i je za naredne tri godine garantovana kineska likvidnost u iznosu 42 milijarde evra.
Kina je od nedavno postala važan trgovinski partner Nemačke. Nemačke kompanije aktivno otvaraju u Frankfurtu račune u juanima i rasplaćuju se sa svojim partnerima u Kini u nacionalnoj valuti. Danas se sedmi deo čitave nemačko-kineske trgovine ostvaruje u juanima.
Kompanijama, koje trguju s Kinom, neophodan je finansijski centar, gde bi one mogle da kupuju i prodaju juane radi servisiranja spoljnotrgovinskog prometa. Frankfurt se za sada samo sprema da postane takav centar. Recimo, tamo se ne mogu kupiti obveznice u juanima. Jedino mesto van Azije, gde je to moguće – londonski Siti.
Prvi efekti od trgovine obveznicama u juanima na Londonskoj berzi postali su vidni u jesen protekle godine. Tada je Industrijsko-trgovinska banka Kine razmestila u Londonu 2 mlrd juana, koji su mogli da budu iskorišćeni za kreditne operacije u inostranstvu. Nešto kasnije je Građevinska banka Kine uložila još 1 mlrd juana. Ove je godine rekord oborila NBK, nahranivši berzu sa 2,5 mlrd juana. Sami od sebe iznosi ne impresioniraju – to je obična stvar za tržište. Karakteristično je drugo: pri svakom ubacivanju juana u Londonsku berzu, potražnja investitora je odmah nekoliko puta prevazilazila predloge emitenata.
Takva potražnja za juanom povezana je sa dva uzroka. 2013. godine Kina je prema ukupnom obimu spoljne trgovine prestigla SAD, te je postala svetski lider. Drugo, aktivi u juanima postaju privlačni usled ekonomskih problema u Evrozoni i SAD-u, jer stabilni rast Kine tokom tri decenije nivelira neka negativna očekivanja. Međutim, ne vredi precenjivati juan i stanje kineske ekonomije, - smatra direktor Departmana strateške analize ruske auditorske kompanije FBK Igor Nikolajev.
- Evropskim liderima ne vredi imati iluzije i trošiti energiju, tražeći čarobni štapić. Preko kineskog juna neće se onemogućiti novi talas krize. Kada postoje ogromni sistemski problemi, takva traženja imaju samo negativne posledice. Samo gubimo vreme, jer je jasno da Kina to neće učiniti. Dakle, Zapad mora da rešava realne probleme – budžetske deficite svojih zemalja, probleme duga, probleme novčano-kreditne politike u evrozoni i u SAD-ama, a ne da ima iluzije u vezi sa Kinom.
Igor Nikolajev ističe: da bi juan postao svetska valuta, on mora da bude liberalizovan. Za to nije spremna kineska ekonomija, koja je sve do sada orijentisana na izvoz.
Analitičari ističu da nema mnogo onih, koji bi prognozirali stanje kineske ekonomije posle 2020. godine. Veliko je pitanje hoće li kinesko rukovodstvo uspeti da promeni model ekonomskog rasta, zasnovan na izvozu robe, proizvedene uz korišćenje jeftine radne snage. Dakle, juan kao svetska valuta ne preti svetu. Za sada je Kina zadovoljna napredovanjem juana u regionalnim razmerama – na posebnim tržištima i u obračunima s nekim zemljama.
Leonid Kovačić,
Izvor: Glas Rusije, foto: © Flickr.com/helga tawil souri/cc-by-nc-sa 3.0
