Izvor: BKTV News, 22.Nov.2017, 15:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kina i Srbija na "NOVOM PUTU SVILE" (KOLUMNA)
Važan događaj u sveukupnom razvoju ekonomskih odnosa između Srbije i Kine.
Postavljanje kamena temeljca za izgradnju novog bloka B3 u termoelektrani Drmno kod Kostolca, ukupne snage 350 megavata još jedan je važan događaj u sveukupnom razvoju ekonomskih odnosa između Srbije i Kine, jer označava početak druge faza kineskog aranžmana za Kostolac koji EPS radi sa kineskom kompanijom CMEC.
Ovaj projekat predstavlja najveću investiciju u energetskom sektoru u Srbiji >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << i prvo je veliko energetsko postrojenje koje se gradi u Srbiji posle skoro tri decenije. Očekivana godišnja proizvodnja je oko 2,5 milijardi kilovat-časova električne energije.
Druga faza vredna je oko 715 miliona dolara, a samo izgradnja termobloka košta 613 miliona dolara. Gradnju bloka prati i proširenje ugljenokopa Drmno. Prema planu, Blok B3 bi trebalo da bude završen do 2020. godine. Ukupno 85 odsto novca za finansiranje projekta obezbeđeno je iz dugoročnih kredita kineske Eksim banke, dok 15 odsto sredstava obezbeđuje EPS.
Projekat u Kostolcu realizuje se na osnovu međudržavnog sporazuma Srbije i Kine o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture, koji je potpisan 2009-te godine. Inače u termoelektrani "Kostolac B", u okviru prve faze projekta sa kineskom stranom završene su revitalizacije blokova B1 i B2, koji sada proizvode električnu energiju ukupnom snagom od 700 megavata i izgradjeno je novo postrojenje za odsumopravanje dimnih gasova.
Prvi deo kineskog kreditnog aranžmana obuhvatao je i izgradnju značajnih infrastrukturnih objekata - pristaništa na Dunavu, koja je počela ove godine i železničke pruge u dužini od 18 kilometara za dovoz krečnjaka, odvoz gipsa i dovoz opreme. Ugovorena vrednost tog dela projekta iznosi oko 345 miliona dolara.
Izgradnja novog termo bloka u TE Kostolac predstavlja nastavak niza veoma značajnih investicionih projekata koji se sa kineskom stranom realizuju u Srbiji poslednjih nekoliko godina, ali i najava novih velikih poslova. Premijerka Ana Brnabić najavila je da će tokom predstojećeg sastanka sa kineskim premijerom u Budimpešti potpisati dva nova ugovora - jedan o izgradnji toplovoda Obrenovac-Beograd i drugi o izgradnji deonice Preljina – Požega na putnom Koridoru 11 koji povezuje Beograd i granicu sa Crnom Gorom.
Ne treba zaboraviti da se očekuje i početak modernizacije odnosno izgradnje ,,brze pruge“ od Beograda do Budimpešte, u saradnji sa vladama Kine i Madjarske. Medju najznačajnije projekte koje su kineske kompanije već realizovale u Srbiji spada sigurno veliki „Pupinov most“ preko Dunava kod Borče, a kineske kompanije takodje su angažovane na više deonica na putnom koridoru 11. Takodje, kineska kompanija Hestil (jedan od svetskih lidera u proizvodnji čelika), preuzela je najveću srpsku železaru – Železaru Smederevo, što je za srpsku ekonomiju bio jedan od najznačajnijih dogadjaja poslednjih nekoliko godina.
U ovom trenutku Srbija i Kina imaju zajedničke projekte u vrednosti od 6 milijardi dolara. Prema nekim procenama, vrednost investicija kineskih kompanija u Srbiji mogla bi da dostigne 10 milijardi dolara. Ali tu nije kraj - kineske kompanije zainteresovane su i za koncesiju za beogradski aerodrom "Nikola Tesla", kao i za privatizaciju Rudarsko-topioničarskog basena Bor, što bi takodje bila veoma dobra ekonomska vest za Srbiju ukoliko bi se realizovala.
Činjenica da Srbija saradjuje sa Kinom u globalnom infrastrukturnom projektu "Novi put svile" kao i u projektu saradnje Kine sa 16 zemalja Centralne i Istočne Evrope, predstavlja veliki podstrek za dinamičan rast ekonomije naše zemlje u narednim godinama. Očigledno je da Srbija ima veliki značaj za Kinu na njihovom ,,Novom putu svile“ – pre svega na koridoru od grčke luke Pirej koju su privatizovale kineske kompanije preko Balkana do zemalja EU. I na tom putu su jako važni projekti kao što je ,,brza pruga“ od Beograda do Budimpešte, ali i završavanje ključnih saobraćajnih koridora.
Očigledno je da Kina razmišlja globalno i dugoročno, i zato ne čudi sve veće prisustvo kineskih kompanija na ovim prostorima, kao odličnoj ,,odskočnoj dasci“ za tržišta zemalja EU. Takav pristup donosi i može doneti veoma značajne ekonomske benefite. Jer, jačanje saradnje sa tako moćnom ekonomskom silom kao što je Kina, može da ima višestruke ekonomske koristi, koji se već sada mogu videti. Ponekad je, u geostrateškom smislu, dobro biti na nekom od ključnih infrastrukturnih pravaca. Iako je Srbiju to u nekim istorijskim periodima, umelo i puno da košta.
