Izvor: B92, 04.Okt.2010, 10:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Karte u vozu 30 odsto skuplje
Beograd -- Putnici koji u voz ulaze na stanicama gde ne postoje blagajne, prisiljeni da kartu kupljenu u vozu plaćaju po 30 odsto višoj ceni.
Tu praksu, Železnice Srbije primenjuju već gotovo šest meseci pozivajući se na Odluku o utvrđivanju cena usluga i granicama zona tarifskog sistema u unutrašnjem putničkom saobraćaju.
Tu odluku je "na osnovu pozitivnog mišljenja nadležnih ministarstava i uz saglasnosti Vlade Srbije", 20. marta usvojio Upravni >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << odbor ŽS.
I mada u Ministarstvu za infrastrukturu kažu da je Upravnom odboru tog javnog preduzeća sugerisano da preispita tu odluku, sudeći prema izjavi Dragana Stankovića, direktora Sektora za prevoz putnika, teško da će do toga doći.
"Preispitivanje ne znači i povlačenje odluke. Osim toga ja nemam informaciju da je Upravni odbor ŽS naložio da se ta odluka preispita. Po mom mišljenju reč je o prihvatljivom rešenju koje je dobro za železnicu, ali nije loše ni za putnike kojima smo ponudili da kupe ili godišnju, ili kartu za više vožnji čime bi ovaj problem bio rešen”, kaže Stanković.
On je naglasio da će se od 2012. godine način finansiranja železnice drastično promeniti I da će Železnice biti organizovane kao holding u kojem će o prevozu putnika brinuti posebno preduzeće.
"To preduzeće će, po svemu sudeći, deo prihoda ostvarivati na osnovu ugovora sa državom o obavezi javnog prevoza, ali će morati da obezbedi i sopstvene izvore prihoda. Drugim rečima, država nas tera da se racionalno ponašamo i da maksimalno smanjimo troškove. To, između ostalog, podrazumeva i ukidanje blagajni na pojedinim stajalištima gde troškovi zaustavljanja voza prevazilaze prihod ostvaren prodajom karata”, komentariše Stanković.
Prema podacima Železnica Srbije, organizovana prodaja karata obavlja se na oko 25 odsto službenih mesta u kojima se vrši prijem i otprema putnika i na tim mestima ostvari se oko 90 odsto prihoda. U 2009. godini u putničkom saobraćaju zabeležen je prihod od 1,7 milijardi dinara, pri čemu je nešto više od 1,5 milijardi ostvareno prodajom karata na blagajnama, dok je prodaja u vozovima donela priliv od oko 155 miliona dinara. Podaci koji se odnose na 2009. i prvu polovinu 2010. godine ukazuju na to da prihod od prodaje karata na blagajnama beleži trend rasta.
On, doduše, ne spori da se nalog Upravnog odbora mora izvršiti „jer se o tome ne raspravlja", ali veruje da će takav ishod biti izbegnut.
I mada je oštećene putnike teško uveriti u dobre namere Železnica, u tom preduzeću ponavljaju da su pokušali da izađu u susret što većem broju putnika, ne narušavajući pri tom interes ni korisnika usluga, a ni železnice.
„Procenjeno je da ne bi bilo ekonomski opravdano da se na pojedinim stanicama sa slabom frekvencijom putnika, (prema analizama u nekim stanicama u voz uđe, ili izađe, manje od 10 putnika mesečno), otvore prodajna mesta, jer to podrazumeva troškove izgradnje i održavanja objekta kao i angažovanje dodatne radne snage što u ovom trenutku ne bi bilo moguće imajući u vidu racionalizaciju koja se sprovodi u JP Železnice Srbije. S druge strane, izdavanje karata u vozu podrazumeva angažovanje većeg broja konduktera i zaposlenih koji rade na obradi tih dokumenata, a tu su i troškovi zaustavljanja i pokretanja voza", kažu u Železnicama Srbije.
Podsećaju, takođe, da je alternativa toj odluci bilo ukidanje stajanja vozova na stanicama u kojima nema organizovane prodaje karata, ali da je ipak odlučeno da se permanentno prati protok putnika i da se, ukoliko se frekvencija poveća, otvore nova prodajna mesta.
Zanimljivo je, međutim, da niko od nadležnih u Železnicama nije mogao da kaže kako se došlo do računice prema kojoj bi 30 odsto viša cena karata mogla da pokrije troškove zaustavljanja vozova ili obrade karata. Veoma je diskutabilno i pozivanje na racionalizaciju ako se zna da neto gubitak Železnica zabeležen u prvom polugodištu 2010. premašuje 4,5 milijardi dinara (deset odsto više od plana), što, opet, nije sprečilo direktore tog javnog preduzeća da samoinicijativno odmrznu svoje plate za pet do 22 odsto.
Ministarstvo za infrastrukturu će pokrenuti inicijativu da u saradnji sa Železnicama Srbije, a u okviru važeće zakonske regulative, pronađemo kompromisno rešenje kojim niko neće biti oštećen - ni Železnice, ali ni građani koji su zbog nepostojanja blagajni primorani da karte kupuju u vozu i da tu uslugu plate 30 odsto više. I mada je za politiku cena nadležno Ministarstvo trgovine koje odobrava korekcije cena i upućuje ih na razmatranje Vladi Srbije mi ćemo, ipak, u nameri da se procedura ubrza, inicirati rešavanje tog problema utoliko pre što je bilo dosta primedbi pre svega oštećenih građana na račun te odluke, izjavio je Dejan Lasica, pomoćnik ministra za infrastrukturu zadužen za železnički saobraćaj.
Pratite specijal: NIS na berzi
.jpg)
