Izvor: B92, 20.Feb.2014, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kao zalog šerpe, lonci i poklopci
Beograd -- Procene govore da je čak petina zajmova kod nas nenaplativa. Koliko su za nastali problem krivi bankari a koliko klijenti?
Nedavno se moglo čuti da su se zajmovi davali uz zaloge na šerpe, lonce, poklopce što dovodi do zaključka da su kod nas bankari postupali prilično neoprezno, piše novosadski Dnevnik.
Bankari su ranije najviše voleli hipoteke na nekretnine. Tržište nekretnina stoji, a one veće vrednosti teško je prodati i ispod cene. Zato se bankari >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << često okreću pokretnim stvarima. Registar založnog prava na pokretnim stvarima i pravima vodi kod nas Agencija za privredne registre. Njihovi podaci govore da je visina tako obezbeđenih potraživanja 5,731 milijardi dinara. Od toga su na ime obezbeđenja najviše upisale banke – 13.526 predmeta, ili 73,46 odsto.
Od pokretnih stvari su najatraktivnija vozila, slede mašine i oprema – 21,93 odsto pa prava potraživanja i druga imovinska prava – 13,96 odsto. Tu su i domaće životinje, koje učestvuju sa 7,51 odsto.
Šta se događa kada dužnik ne vrati zajam? Banka ili drugi poverilac ide na prinudnu naplatu, a to podrazumeva i prodaju predmeta zaloge. Sem mašina i nekretnina, nude se i TV prijemnik za 14 evra, bicikl za 13 evra, sto i metalne stolice za 49 evra. Tu su i umetničke slike, koje se prodaju pogodbom, a budući kupci mogu da biraju hoće li ulje na platnu ili grafiku. Veš-mašina je 9.000 dinara, a ljuljaška 4.000.
Banke koje rade u Srbiji su mahom osnovane stranim kapitalom. One rade procenu kreditnog rizika na isti način kao što se postupa i u Evropskoj uniji, odnosno taj deo posla je u našem sektoru u potpunosti harmonzovan s EU. Ali u Srbiji je malo kvalitetnih klijenata pa se bankari fokusiraju na nekoliko jakih. A kada kod tih kompanija nastane problem, onda je on stvarno teško rešiv. Ne treba zaboraviti da su bankari stalno pod pritiskom da plasiraju novac i nađu kvalitetne klijente. To drugo kod nas nije lako nać i svodi se na mali broj kompanija.
O tome kako se profesionalno radi procena rizika Mališa Đukić iz Beogradske bankarske akademije kaže:
"Instrumenti obezbeđenja rizika zavise od visine sume samog zajma i roka vraćanja", navodi Đukić.
Prema njegovim rečima, što su oni viši, odnosno duži, i obezbeđenje mora da bude veće vrednosti da bi se osigurala naplativost. Pri proceni kod odobravanja zajma ocenjuje se rizik klijenta, gleda da li izmiruje svoje obaveze redovno, i to ne samo kod banaka već recimo i kod poreznika. Gleda se, zatim, finansijska pozadina poslovanja te poslovni kapacitet. Ta procena rizika je slična i kod nas i u svetu.
