Izvor: B92, 29.Nov.2012, 22:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kanalom D-M-V plove pusti snovi?

Beograd -- Ministarstvo prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja razmatra veliki projekat izgradnje kanala Dunav-Morava-Vardar.

Prema rečima resornog ministra Milana Bačevića, planska dokumentacija bi mogla biti spremna već do polovine iduće godine.

Kako kaže on, postoji veliko interesovanje stranih investitora za izgradnju novog plovnog puta dužine oko 655 kilometara, koji bi išao najvećim svojim delom tokovima Morave, a bočni kanali protezali bi se do >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Kraljeva, Niša i Skoplja.

Neke računice pokazuju da bi se kanal gradio oko 12 godina i koštao oko osam milijardi evra, a zaposlio oko 30.000 radnika.

Koliko je u današnje vreme krize realan takav megalomanski projekat nije teško zaključiti. Koridor 10 smo počeli da gradimo pre velike krize pa ga još nismo završili, most preko Dunava kod Beške izgrađen je na jedvite jade, gradnja novog „Žeželja„ još je u počecima, a o brzinama vozova od 160 kilometara na čas još uvek maštamo jer nema dvokolosečne pruge na evropskom Koridoru 10.

Sekretar Udruženja za građevinarstvo u Privrednoj komori Srbije Goran Rodić izjavio je za novosadski Dnevnik da je Srbiji svaki novi projekat dobrodošao, pa i novi kanalski sistem, međutim, u ovako teškoj ekonomskoj situaciji prioriteti svih prioriteta su radovi na Moravskom slivu za šta treba oko 1,2 milijarda evra.

Rodić kaže da je drugi prioritet završetak izgradnje dve akumulacione brane, Rovno kod Valjeva i Selovo kod Prokuplja, u koje je do sada uloženo 150 miliona evra, a još nedostaje 20 miliona. Takođe je neophodno da se nastave radovi na brani Rzav (kod Arilja) radi obezbeđivanja dovoljne količine vode za piće.

Za taj posao nedostaje oko 60 miliona evra. U takvoj situaciji kada Srbiji preti žeđ – gladna već jeste – gotovo je nelagodno slušati najavu o izgradnji nove kanalske mreže, dok, istovremeno, vojvođanski kanali nisu uređeni.

Podaci govore da je prvi projekat izgradnje tog kanala u Srbiji javnosti predočen još 1904, a izradio ga je profesor Univerziteta u Beogradu Nikola Stamenković. Posle toga je 1961. urađen drugi projekat, zatim treći od 1973. do 1980, međutim, ali ni tih zlatnih godina bivše Jugoslavije nije realizovan.

Rodić dodaje da se novi kanalski sistem može graditi ukoliko se pronađu investitori i finansijska varijanta obostrane koristi. Ministar Bačević kaže da interes za taj projekat pokazuju Rusija, NR Kina, Nemačka, Makedonija i Grčka.

Dnevnik piše da, s obzirom na to da se o uspostavljanju rečnog puta Dunav – Morava – Vardar – Egejsko more priča već 100 godina, nejasno je kako se nije realizovao u neka bogatija vremena, osamdesetih godin prošlog veka.

Početkom svetske krize u Srbiji se razmišljalo o tome da bi izgradnja tog kanala mogla biti naš nju-dil, sličan onome predsednika Ruzvelta u dolini reke Tenesi od 1933. do 1935, kada je zaustavljena kriza ne samo u Americi nego i čitavom svetu.

Prof. dr Nenad Mileusnić, član Odbora SANU za ekonomske nauke, kaže da bi novi plovni put građanima Srbije obezbedio nacionalni dohodak veći od dohotka gotovo svih država u regionu.

Tvrdi da bi efekat od eksploatacije kanala doneo više od 9.000 dolara društvenog proizvoda po glavi stanovnika. Kao moguće načine finansiranja spominje donacije, kredite i koncesije, za koje smatra da su najnepovoljnija varijanta.

Nastavak na B92...