Izvor: Blic, 19.Dec.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kamate neće padati ni u 2006.
Kamate neće padati ni u 2006.
Ovogodišnja inflacija, koja će dostići 17-18 odsto, knjiški je primer inflacije tražnje. Zato u narednoj godini pitanje rasta cena mora biti primarno, kao i politika kursa koja je jedan od velikih problema, kaže dr Goran Pitić, predsednik UO 'Sosijete ženeral banke' i zamenik predsednika Saveta stranih investitora.
- Nažalost, naša ekonomska politika u 2005. nije uspela da uhvati osnovne uzročnike inflacije. Država je pogrešno >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << tražila uzroke inflacije u rastu cene nafte ili uvođenju PDV-a. Ovi faktori su uzrokovali najviše trećinu ovogodišnjeg rasta cena, dok je glavni uzrok inflacija tražnje, koja je posledica velikih budžetskih rashoda. Kad postavite pogrešnu dijagnozu, onda ni lekovi, odnosno mere koje su preduzimane, ne daju rezultate. Često se ocenjuje da su upravo bankarski sektor i rastući potrošački krediti glavni generator inflacije. Kako vi to vidite?
- Beležimo rast potrošačkih kredita i to ima neki uticaj na rast tražnje i inflaciju, ali on je bitno manji u odnosu na druge elemente. Zaduženost našeg građanina je mala u odnosu na okruženje i iznosi oko 130 evra po glavi stanovnika. Zašto se država brine za to da li će građani moći da vrate kredite, kada se time bavi sama banka koja ocenjuje kreditnu sposobnost svakog pojedinca. Pri tome, stopa naplate kod nas je 97-98 odsto i pokazuje visoku odgovornost naših građana. Ipak, neki ekonomisti tvrde da su zarade banaka kod nas enormne, da su kamate lihvarske i da i te kako ima mesta za njihovo spuštanje. Ima li šanse da kamate padnu?
- Ako se nastave restriktivne mere NBS u vidu povećanja obavezne devizne rezerve, koje su izvukle sredstva iz banaka i dovele do iscrpljenosti internih resursa, nema šanse. Trend opadanja kamatnih stopa iz 2005. sa ovim merama se zaustavlja. Ne zaboravimo da je i referentna kamatna stopa (euribor) poskupela sa 2,16 na 2,50 odsto, a to je minimum od kog se startuje. Uz to, poskupeo je i novac zbog povećanja obavezne rezerve, što sve onemogućava dalji pad kamata. Ukoliko se nastave restriktivne mere, trend će biti obrnut, dakle kamate će rasti. Moja preporuka NBS je da se povuče iz menjačkih poslova, kao i da promeni politiku kursa. Sada imamo više administrativno nego tržišno određivanje kursa, pa je ove godine dinar apresiran u odnosu na evro nekih šest-osam odsto.
Kako ocenjujete ekonomsku politiku planiranu za 2006?
- Koncept za 2006. je teško kritikovati. Međutim, teško je pretpostaviti da će se ti planovi ostvariti i da neće doći do rebalansa budžeta. Jedino pod uslovom da ne dođe do rebalansa ova politika će imati efekte i na suzbijanju uzročnika inflacije. U suprotnom, u 2006. nas očekuje inflacija oko 14 odsto, čiji uzorci neće biti rešeni, a pogled će opet biti uperen ka NBS i restriktivnim merama koje mogu dati samo gore rezultate. Koliko smo privlačni za investiranje, odnosno zašto nam i dalje investicije stižu samo kroz privatizaciju?
- Naša vlast maše stranim direktnim investicijama, ali može se postaviti pitanje gde su grinfild investicije. Gde je taj srpski tigar koji je najavljivan? Realno, mi još nismo na mapi velikih stranih investitora. Osim trgovinskih lanaca, dešavanja u nekretninama i u bankarskom sektoru, vi u proizvodnom delu imate prazan hod u privlačenju stranih direktnih investicija. Zaboravljamo da je u ovoj godini nekim institucijama, čiji je rad veoma bitan za strane investitore, naneta velika šteta. Mislim pre svega na Komisiju za hartije od vrednosti u aferi 'Knjaz Miloš', na još neizvesno funkcionisanje Antimonopolske komisije, na Agenciju za telekomunikacije, Radiodifuznu agenciju. To su sve regulatorna tela koja su ključ funkcionisanja sistema. Mi smo se našli u situaciji da se država meša u njihov rad, a to ne bi smelo da se desi u zemlji koja pledira da privlači direktne strane investicije. Katarina Preradović
