Izvor: B92, 23.Mar.2009, 16:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kamate na štednju najviše u regionu
Beograd -- Devizna štednja u Srbiji najisplativija je u regionu. Dok su u Srbiji godišnje kamate od 5 do 9,5 odsto, u Hrvatskoj i Sloveniji iznose skoro tri puta manje.
U Crnoj Gori kamate na deviznu štednju su od 4,5 do 7,5 procenata, a u Makedoniji i Bosni i Hercegovini od 3,5 do 5 odsto. Stručnjaci tvrde da razlog za ovako visoke kamate leži u činjenici da je Srbija, za pozajmljivanje, visokorizična zemlja i da je kapital koji banke povlače sa Zapada veoma skup. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
U javnosti se često spekuliše o razlozima zbog kojih Slovenija i Hrvatska imaju neuporedivo manje kamate na deviznu štednju. Razlog je, tvrde bankari, što slovenačke i hrvatske banke nemaju problema sa povlačenjem kapitala sa Zapada.
Iako najveće u regionu, kamate na deviznu štednju u Srbiji trenutno su manje nego krajem prošle i početkom ove godine kada su dostizale i skoro 10 procenata. Istovremeno, i pored povlačenja skoro milijardu evra od oktobra prošle godine, poverenje u štednju u bankama je donekle vraćeno, pa je krajem februara u bankama bilo depozita od ukupno 4,92 milijarde evra, što je 140 miliona evra više nego na kraju 2008.
Vodeće banke u Srbiji, poput Inteze, Rajfajzena, Komercijalne, odnosno one koje imaju najviše prikupljene štednje, odlučile su nedavno da kamatne stope vrate na neku, kako kažu, razumnu meru, a to je u ovom trenutku od 4,5 do 7,5 odsto.
S druge strane ostale, manje, banke nude znatno veće kamate, koje prelaze i 9,50 odsto.
„Za sadašnju visinu kamata smo se opredelili zato što smatramo da one nude sigurnost i zaradu klijentima i stabilnost banci. Visoke kamate nude banke koje žele da privuku depozite i da se iščupaju iz krize, ne razmišljajući o posledicama. One imaju problem sa likvidnošću i teško dolaze do novca kod svojih matica. Zato po svaku cenu žele da prikupe što više uloga”, .
Dinarska štednja
Kada je reč o dinarskoj štednji, banke nude uglavnom kamate veće od deset odsto na oročene iznose, odnosno do maksimalnih 16 odsto na rok od godinu dana. I dalje je najisplativije štedeti u domaćoj valuti. Međutim, zbog krize koja je i kod nas pristigla, ne zna kolika će inflacija biti do kraja godine i koliko će biti isplativa ova štednja. Krajem januara, dinarska štednja je iznosila 8,9 milijardi dinara, podaci su NBS.
Prema rečima Georgija Zamanova, člana borda Unikredit banke zaduženog za rizik, ukoliko bi banka odobravala kamatu na štednju od, primera radi, devet odsto, to znači da bi morala da plasira kredite sa kamatom od najmanje 12 odsto. U ovom trenutku zajmovi se odobravaju i sa kamatama od po sedam odsto. Dakle, banka bi bila na gubitku i izložena riziku.
Država, inače, garantuje za depozite do 50.000 evra i ukinut je porez na kamatu dobijenu od devizne štednje.
Za sada se najviše, kako kažu bankari, oročavaju devize na period od tri do šest meseci, mada ima uloga položenih i na godinu dana i to su uglavnom veći iznosi. Kamate variraju od četiri odsto, koliko nudi Findomestik banka po viđenju, do 7,5 odsto koliko još ove nedelje daje Eurobanka EFG.
Sve banke nude mogućnost mesečnog podizanja kamate na oročene iznose, ali u tom slučaju neretko traže i veće minimalne depozite. Kod oročene štednje prinos se obično uplaćuje po završetku oročenog perioda. Ukoliko klijent želi da podigne novac pre isteka roka na koji je potpisao ugovor, gubi pravo na kamatu koju je trebalo da naplati.
