Izvor: Politika, 27.Dec.2012, 16:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kakvog su zdravlja akcije „Zdravlja”
Manjinski akcionari traže da se spisku spornih privatizacija priključi i „Zdravlje”, uz savet da se akcije prodaju po 5.327 dinara
Leskovac – Upravni odbor Društva manjinskih akcionara „Zdravlja” smatra da je u privatizaciji „Zdravlja” 2003. bilo kriminalnih radnji u kojima su učestvovali i neki ljudi iz tadašnjeg vrha Srbije i traži od Aleksandra Vučića da se spisku od 24 sporne privatizacije priključi i slučaj ove fabrike lekova.
Državi, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << odnosno Agenciji za privatizaciju i malim akcionarima poručuje da ne prodaju akcije po ceni od 5.327 dinara (46 evra), koju je za preostali paket od 26,7 odsto akcija (14,7 u vlasništvu Akcijskog fonda i 12 procenata kod malih akcionara) ponudio „Aktavis Holding” iz Holandije. Rok za prihvatanje ili odbijanje ove ponude ističe u četvrtak, 27. decembra. Ukoliko Agencija proda svoje akcije, u vlasništvu novog gazde biće 87,97 procenata kapitala, a to znači da mu još malo fali da prekorači 90 procenata i da po zakonu, akcije manjinskih akcionara prinudno otkupi po ponuđenoj ceni.
„Zdravlje” je 2003. prodato islandskoj firmi „Farmako” koja je za 68,66 odsto društvenog kapitala platila 3,5 miliona evra. Manjinski akcionari su još tada ukazivali da je to nerealna cena. Kasnije je „Farmako” ušao u sastav holandskog „Aktavisa”, a od aprila do oktobra ove godine bio je period preduzimanja „Aktavisa” i njegovih četrnaest fabrika „Votson Farmasjutikals” iz Nevade koji je kupio „Aktavis” za 4,25 milijardi evra. Novi vlasnik je sada objavio ponudu za otkup 26,7 odsto akcija u vlasništvu države i manjinskih akcionara po ceni koju je odredila beogradska podružnica firme „Diloit”, koja je i 2002. procenila prodajnu vrednost „Zdravlja” na 3,5 miliona evra.
Ekonomski stručnjaci „Zdravlja” smatraju da je u poslednjoj kupoprodaji novi vlasnik za leskovačku fabriku platio najmanje 303 miliona evra, što je gotovo devedeset puta veća cena od one po kojoj je Agencija za privatizaciju 2003. godine prodala istu kuću islandskom proizvođaču lekova. Kupujući sa „Aktavisom” i 73 odsto akcija „Zdravlja”, procenjuje se da su Amerikanci u otkupljenom kapitalu „Aktavisu” plaćali po 720 evra za akciju „Zdravlja”, a sada za preostale akcije nude cenu od 46 evra.
Na konferenciji za novinare koja je održana tim povodom, bivši čelni ljudi fabrike ukazali su na ogromnu razliku u ceni koju je „Votson” platio za „Zdravlje” „Aktavisu” i one koja je ponuđena za akcije države i malih akcionara. Nekadašnji generalni direktor „Zdravlja” mr Siniša Petrović, u čije vreme je osamdesetih godina firma doživela procvat sa šest fabrika i 2.176 zaposlenih, informisao je novinare da je Upravni odbor Društva malih akcionara uputio Agenciji za privatizaciju, Akcijskom fondu, Komisiji za hartije od vrednosti i vladi upozorenje o šteti koja bi nastala po državu i male akcionare realizacijom ponude.
– Ukoliko bi preostali paket od 26,7 odsto akcija bio prodat po ponuđenoj ceni od 46 evra, vrednost „Zdravlja”, računajući i tri i po miliona evra od prodaje „Farmaku” bila bi nešto manja od deset i po miliona evra. Za 42 odsto kapitala „Jugoremedije”, koja je pet puta manja od „Zdravlja”, Jovica Stefanović Nini je platio 16,8 miliona evra, a da ne pominjemo koliko skuplje je prodat vršački „Hemofarm” koji je tek nešto veći od „Zdravlja“, ističe Petrović.
On dodaje da je poslednjih godina mnogo uloženo u osavremenjivanje proizvodnje i da su uvedeni GPM uslovi proizvodnje, odnosno, dobra proizvođačka praksa koja omogućava izvoz lekova i na evropsko tržište. Ti uslovi dvostruko uvećavaju cenu fabrike, kaže Petrović. Zbog toga Upravni odbor DMA traži najmanje 135 evra po akciji. Po Petrovićevim rečima, procenitelj sadašnje vrednosti se rukovodio kretanjem vrednosti akcija na berzi u najnepovoljnijem periodu od devedeset dana tokom „Votsonovog” preuzimanja „Aktavisa”. Na dan objavljivanja ugovora o kupovini „Aktavisa” od strane „Votsona”, 24. aprila 2012, vrednost akcija „Zdravlja” je sa 9.320 pala na tri hiljade dinara. Sumnju u namerno izazvan pad vrednosti akcija, po njemu, izaziva i klauzula po kojoj se obavezno preuzimanje akcija obavlja u skladu sa srpskim zakonima o preuzimanju. Jedna od sumnji, ističe Petrović, jeste i to što se kao ponuđač pojavljuje „Aktavis”, a ne direktno novi vlasnik „Votson”. Po njemu to se dešava zato što „Aktavis” ima dugogodišnje odlične veze u Srbiji i želi da kupi akcije po nižoj ceni.
Posle preuzimanja „Aktavisa” cena akcije vrtoglavo pada, da bi krajem septembra dostigla vrednost od svega 1200 dinara.
Nekadašnji dugogodišnji direktor proizvodnje u fabrici lekova „Zdravlje” mr Velibor Mitić podseća da je pre privatizacije u fabrici radilo 2.176 radnika, a da je od privatizacije do danas bez posla ostalo 1.750 ljudi, od kojih većina nije mogla da nađe posao. Mitić navodi da je u posedu „Zdravlja” bilo i 46 hektara industrijskog zemljišta sa kompletnom infrastrukturom, „u zemlji i nad zemljom“, od kojih 30 hektara u Leskovcu. Cena takvog zemljišta ne može da bude manja od 3.000 evra po aru, ističe Mitić.
Milan Momčilović
objavljeno: 27.12.2012
