Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 21.Sep.2018, 20:27   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kako prepoznati opsesivno-kompulzivni poremećaj?

Svi imamo određene rituale. Proveravamo da li smo zaključali vrata, da li smo ugasili šporet i to po nekoliko puta. Kako da znamo da smo preterali i da se bezopasan ritual pretvorio u opsesivno-kompulzivni poremećaj?

Veliki broj ponavljanja određenih rituala poput pranja ruku, proveravanja da li su vrata zaključana, prebrojavanja stvari, može biti znak postojanja opsesivno-kompulzivnog poremećaja, u čijoj osnovi je anksioznost, te su prisilne odnosno kompulzivne radnje >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << često posledica opsesivnih misli.

"Ovim radnjama, oni zapravo teže da se zaštite od nekog ishoda nad kojim nemaju kontrolu, na primer peru ruku žele da se zaštite od potencijalne konteminacije tj. bolesti, zatim preborjavaju prekidače na ringlama, znači žele da se zaštite od potencijlanog požara, dakle, pošto je to anksioznost uvek se štite od nekog ishoda nad kojim nemaju kontrolu u relanosti", kaže Anđela Simić, psihološkinja.

"Veliki deo u dijagnostifokovanju odnosno u etiolgoiji opsesivno- kompulzivnog poremećaja je genetika, vide se ti genetski markeri u dijagnostici, takođe ne možemo izdvojiti ni vaspitanje, znači neko preodgovorno ponašanje koje se nameće deci u detinjstvu", ističe Nebojša Baračkov, psihijatar.

Svako od nas ima određene rituale, ali kada oni počnu da nas iscrpljuju, ometaju u svakodnevnom životu i gubimo vreme na njih, to je znak da prerastaju u poremećaj. Prvi korak lečenja je da osoba prihvati da ima problem i da se sa njim postepeno suočava.

"Ukoliko smo prebrojavali 3, 5, 7 puta, postepeno smanjujemo dakle u prvoj nedelje radio recimo 2 prebrojavanja, i u tom momentu dakle ne vraćamo se dalje, jako je važno da osoba izdrži tu anksioznost i da se ne vrati, a to činimo uz pomoć misaonih osporavanja. Važno je da sebi to racionalno osporimo u glavi, dakle šta znači ovo moje proveravanje, ništa se neće desiti ukoliko ne proverim više puta ili slično. "

Ukoliko poremećaj ne traje duže od 6 meseci, dobre rezultate u lečenju pokazala je psihoterapija, a ako traje godinama, psihoterapija nije dovoljna.

"Najbolja kombinacija jeste kombinacija psihoterapije i farmakoterapije. U tom smislu mu farmakoterapija olakša simptome, da on ne mora toliko da brine šta će se desiit ako ne otkuca 6, 7 ili 11 puta, a psihoterpaija ga uči koji su novi obrasci ponašanja".

Najvažnije je da se sa terapijom počne na vreme, jer što se problem pre reši, osobe lakše nastavljaju sa uobičajenim životnim aktivnostima.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...